Srbija ne povlači tužbu za genocid
Srbija neće odustati od tužbe za genocid protiv Hrvatske pred Međunarodnim sudom pravde, nezvanično saznaje "Politika" u državnom vrhu.
Posle oslobađajuće presude hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču eventualno vansudsko poravnanje je gotovo izvesno palo u vodu, ali bez obzira na to, Srbiji je još više posle odluke Haškog tribunala stalo da se pred nekom međunarodnom institucijom dokaže da je u "Oluji" počinjen genocid nad Srbima, piše list.
Tako je postalo izvesno da će se Srbija i Hrvatska tokom naredne godine sučeliti pred Međunarodnim sudom pravde (MSP). Prema opštem mišljenju hrvatska strana je sada "dobila krila", čak je i srpski premijer Ivica Dačić, govoreći o posledicama odluke Haškog tribunala, konstatovao da sada nema razloga da Hrvatska povlači svoju tužbu za genocid.
Prema njegovoj oceni, ovim je Balkan vraćen u devedesete godine prošlog veka i odnose koji su tada postojali u regionu, a zadat je i težak udarac procesu regionalnog pomirenja, pa i mogućnosti da tužbe budu povučene. Uostalom, kako je istakao, "Oluja" je presudom tribunala postala legalna i legitimna akcija.
Haški tribunal je, podsetimo, svoju odluku da oslobodi generale obrazložio ocenom da nema dokaza da je u akciji "Oluja" i nakon nje postojao udruženi zločinački poduhvat s ciljem uklanjanja srpskog civilnog stanovništva iz Krajine silom ili pretnjom sile. Obrazlažući odluku, sudija Teodor Meron je rekao da se "odlazak civila, koji se događao istovremeno sa zakonitim artiljerijskim napadima ne može se okarakterisati kao deportacija".
Time je Haški tribunal praktično osporio temeljnu stavku srpske tužbe za genocid protiv Hrvatske pred MSP-om. Naime, Srbija je u svojoj tužbi navela da je Hrvatska počinila genocid tokom operacije "Oluja" u avgustu 1995, "u nameri da potpuno ili delimično uništi krajiške Srbe kao etničku grupu". U srpskoj tužbi se nalaze podaci i o zločinima počinjenim u Gospiću, Sisku, Pakračkoj poljani, Karlovcu, Osijeku, Paulinom Dvoru, Medačkom džepu, na Maslenici i tokom operacije "Blesak".
Hrvatska, pak, tereti Srbiju da je odgovorna za navodni genocid počinjen od 1991. do 1995. godine "zbog direktne kontrole nad oružanim snagama, agentima službe bezbednosti i različitim paramilitarnim grupama, na teritoriji Hrvatske, u oblasti Knina, istočnoj i zapadnoj Slavoniji i Dalmaciji" te da je to rezultiralo "etničkim čišćenjem" Hrvata.
Profesorka međunarodnog prava Smilja Avramov smatra da su, posle odluke Haškog tribunala, izgledi Srbije na uspeh pred Sudom pravde "nikakvi". Ova presuda je, kaže ona, pokazala da je Zapad protivan Srbiji.
"Oni su se solidarisali sa Hrvatskom i legalizovali genocid nad srpskim narodom. Toliko dokaza postoji da je u Hrvatskoj bilo genocida i to genocida u kontinuitetu, počev od Drugog svetskog rata pa tokom devedesetih godina. Srbija treba da zauzme jednu ofanzivnu politiku, dosta je bilo izvinjavanja i grljenja", rekla je profesorka Avramov koja je autorka nekoliko knjiga o genocidu.
Ona smatra da su i sudije MSP-a, iako je reč o sudu UN sa višedecenijskom tradicijom, podložne političkim uticajima. Ona nije jedina koja tako misli. Mnoge kritike takvog tipa izrečene su na račun ovog suda pred kojim se Srbija pojavljivala već dva puta – u sporu sa Bosnom i Hercegovinom i u vezi sa legalnošću kosovske deklaracije o nezavisnosti.
