Hag overava istorijske laži

Što su "Oluja" i Srebrenica bili za srpski šovinizam, dakle smrtni udari i potpuna diskvalifikacija, to je presuda Gotovini i Markaču za samu ideju o "srpskoj krivici". Sa tim je završeno. Ovim je političko rukovodstvo Srbije i srpskih zemalja, naravno samo kad je reč o međunarodnim ustanovama, zauvek rehabilitovano, kaže u intervjuu za "Vesti" istoričar Čedomir Antić.

Čedomir Antić, istoričar

Kakva je pozicija Srbije posle presude hrvatskim generalima?
- Pozicija prognanika, kao i srpskog naroda u Hrvatskoj, danas je nešto gora nego inače. Kažem "nešto gora" zato što je, bez obzira na zakonsku zaštitu i bolji odnos hrvatskih vlasti posle 2004. njihovo stanje generalno loše. Ne samo da nailaze na opšte neraspoloženje i neprijateljstvo u Hrvatskoj, već i EU i SAD prema njima imaju nepošten odnos koji ih čini neravnopravnim sa drugim stradalnicima. Kad je reč o Srbiji, njoj, paradoksalno, ova presuda dugoročno pomaže.

Na koji način?
- Nažalost krijući se iza žrtava, SR Nemačka i SAD nastojali su da Srbiju pretvore u kolektivnog istorijskog krivca za ratove iz devedesetih godina. Falsifikovanje istorijskih činjenica i fašisoidni stav o kolektivnoj krivici budućih generacija, za najvažniji instrument imao je Tribunal u Hagu. Ovom presudom SAD su svoje unutrašnje, sitne političke potrebe pretpostavile dvadeset godina negovanoj zajedničkoj politici.

- Umesto da su dosudili svojim saveznicima i štićenicima neke male kazne i tako održali privid o nekakvom sudu, oni su pokazali da ih za to više nije briga. Što su "Oluja" i Srebrenica bili za srpski šovinizam - dakle smrtni udari i potpuna diskvalifikacija - to je ova presuda za samu ideju o "srpskoj krivici". Sa tim je završeno. Ovim je političko rukovodstvo Srbije i srpskih zemalja, naravno samo kad je reč o međunarodnim ustanovama, zauvek rehabilitovano.

Šta preostaje državnom vrhu Srbije da uradi s obzirom na utisak da država konstantno popušta pod pritiscima?
- Naša saradnja sa bivšim Tribunalom u Hagu je završena 2011. hapšenjem Gorana Hadžića. Ostaju tehnička pitanja koja većim delom trebaju nama, recimo pomoć optuženima. Mi pre svega treba da ovu grešku američke politike iskoristimo tako što ćemo neprekidno na nju ukazivati. Drugo, mi treba da pomognemo svim našim građanima osuđenicima ovog suda.

Kako to mislite?
- Tu ima mnogo istinskih zločinaca, ali oni su naši građani. Što se tiče političkih vođa koji su zatočeni oni treba da sa naše strane budu tretirani kao nevini - kao ljudi koji su, bez obzira na to što su mnogi od njih bili slabi političari i loši ljudi, stradali za svoj narod. Mi ne smemo da odustanemo od suđenja za ratne zločine, ali presude moraju da budu pravedne a ne po nacionalnoj osnovi. Slučaj Jurišić više ne sme da se ponovi. Zatim, Srbija treba da stavi srpski narod u regionu i njegova politička prava u centar svoje politike, zajedno sa ekonomijom, reformama i kompromitovanim evropskim integracijama. Konačno, vreme je da Srbija počne da ozbiljno i bogato pomaže organizacije kakva je Dokumentacioni centar Veritas.

Ima li manevarskog prostora za poteze kojima bi se dokazalo da je u Hrvatskoj bilo zločina nad Srbima i etničkog čišćenja?
- Pred bivšim Tribunalom u Hagu, nema. Pred istorijom - ima.