Antifašističko vino
Stanojlo Milosavljević iz Gornje Mutnice kod Paraćina, poznatiji kao Noka Samuraj, profesor je tehnoloških predmeta u Tehnološkoj školi u Paraćinu. On je i jedan od najboljih karatista u Pomoravlju.
Ima crni pojas drugi dan, a u džudou crni pojas prvi dan. Bavi se i proizvodnjom vina i rakije, koju uglavnom prodaje zemljacima, jer od 230 kuća u njegovom selu, čak 70 odsto žitelja je na radu u inostranstvu. Pre tri meseca uspeo je od piva da proizvede viski, što još nikome u Srbiji nije pošlo za rukom. Ovaj neobični viski nazvao je "samuraj".
Nedavno je počeo da proizvodi i, kako ga je nazvao, antifašističko vino sa etiketama na kojima su Sloba i Tito.
- Kada sam bio u Italiji, video sam da imaju razne ličnosti na etiketama pivskih flaša. Među njima su čak i Hitler i Musolini. U San Marinu se to prodaje kao alva. Pošto sam veliki patriota, stavio sam likove Tita i Slobe. U inat dosovcima. Ali, kada je nedavno bila jedna proslava, demokrate se nisu bunile, već su popile i Tita i Slobu - priča Noka uz osmeh.
Zanimljivo je da je Noka pre tri meseca proizveo i viski od piva kojem je prošao rok. Od 300 litara piva napravio je tridesetak litara viskija.
- Poznato je da se viski proizvodi od slada, koji je osnovna sirovina za proizvodnju piva. Ja sam išao obrnutim putem. Od piva sam proizveo viski za koji konzumenti kažu da je čak bolji od viskija koji se pije u Srbiji. Sama fermentacija i destilacija su teške. Mnogi su probali, ali nisu uspeli, jer nisu uspeli da izbace ugljen-dioksid. Planiram da preko zime proizvedem najmanje 100 litara - najavljuje Noka.
Noka godišnje proizvede oko 1.000 litara vina i 600 litara rakije, što mu donese zaradu od 2.000 do 3.000 evra. Nokini najveći potrošači su dijasporci. Oni najčešće kupuju šljivovicu.
Karateom se bavi od petnaeste godine. Bio je prvak Srbije u karateu, a sa 19 godina
vicešampion Jugoslavije u džudou. Dok je vodio jagodinski klub, on je osvajao oko 600 medalja godišnje. Na jednom takmičenju pobedio je Japanca i dobio nadimak Samuraj.
- Ranije su najbolji bili Francuzi, Italijani i Nemci.
Sećam se takmičenja u Mađarskoj na kome bi bilo po 2.000 takmičara. Karate se u Evropi sada vrti oko Srbije i bivših republika. Inače, moram da kažem da je Jugoslavija, kada su karatisti u pitanju, i dalje jedna zemlja. Posle ratova na prostorima bivše Jugoslavije bio sam u Tuzli, Zagrebu, Ljubljani i uverio se da karatisti ne poznaju nacionalne trzavice - tvrdi Noka.
Sport za bolje ljudeKarate nije samo sport, to je način života. Karate može da preobrazi problematičnu decu u bolje ljude. Kao primer Noka navodi Veljka Petrovića, koga su uzeli iz doma za nezbrinutu decu, i koji je još u prvom razredu osnovne škole imao problema sa policijom. On je dva puta bio prvak Srbije. Sada otac brine o njemu, a Veljko je postao uzoran dečak. |