"Ahtisari plus": Na kakvu autonomiju sever KiM može da računa
Posle jasno izrečenih stavova zvaničnika SAD i EU, razgovori o severu Kosova baziraće se na tome koje "paralelne", odnosno srpske institucije će moći da ostanu na severu i pod kojim uslovima.
To će, kako je nedavno objasnio američki ambasador u Beogradu Majkl Kirbi, biti rezultat dogovora dve strane. Ambasador nije hteo da kaže koje bi to institucije mogle da preostanu, jer nije hteo da "prejudicira rezultat dijaloga".
Kratko rečeno, koje će "paralelne – srpske" institucije funkcionisati na severu Kosova utvrđeno je sveobuhvatnim planom Martija Ahtisarija, a način na koji će se to odvijati biće predmet razgovora Beograda i Prištine i predstavlja plan "Ahtisari plus".
Suština Ahtisarijevog plana, koji nudi izvesnu autonomiju Srbima na severu Kosova, sadržana je u spisku institucija koje ne mogu biti prisutne, a to su: bezbednosne strukture, institucije lokalne samouprave izabrane po srpskim izbornim zakonima i sudstvo. One koje mogu: zdravstvo, školstvo, visoko obrazovanje moraju da funkcionišu preko Prištine, odnosno uz njihov nadzor. Da je zvanični Brisel i dalje na toj liniji potvrdili su nedavno više puta nemački zvaničnici koji su zacrtali formulu da na kraju ovog dijaloga mora da dođe do preuređenja institucija na severu.
Na pitanje kako bi mogla da izgleda ta buduća autonomija za sever, direktor Centra za novu politiku Vladimir Todorić kazao je za "Politiku" da bi to mogao da bude "Ahtisari plus", koji bi "Srbima na severu omogućio osećaj kao da su u srpskoj državi, a da su na neki način uključeni u kosovski politički sistem". Todorić smatra da bi se to postiglo tako što bi se na bazu koju nudi Ahtisarijev plan dodalo da institucije zdravstva i školstva funkcionišu – ne uz odobrenje i nadzor Prištine, nego institucija EU. Takođe razgovaralo bi se i o privrednoj autonomiji: o tome kuda idu porezi, da li će carine koje se ubiru ići u srpske opštine i koje se još privredne povlastice mogu dati severu. Todorić veruje da će se obezbediti i neka finansijska pomoć koju bi EU usmeravala ka severu.
Razgovori Ministarstva pravde, koje je 2009. godine predvodio Slobodan Homen, i pravosudne komponente Euleksa "zapeli" su kod tri osnovna pitanja: koji sudovi će biti nadležni za sudstvo na KiM (da li srpski ili kosovski), koje će se zakonodavstvo primenjivati i na kojoj teritoriji će ti sudovi biti nadležni. Todorić smatra da će ovog puta morati do kraja da se dovedu razgovori o modelima uređenja sudstva: na koji način srpske opštine mogu da učestvuju u postavljenju sudija, tužilaca i uređenju sudova.
- Mislim da se jako teško može napraviti kompromis u pogledu toga čiji će se zakoni primenjivati, ali može se napraviti dogovor ko će primenjivati te zakone. Treba sačekati državnu platformu. U razgovorima će verovatno biti ponuđen predlog maksimalne autonomije koju evropska praksa podržava. Možda čak i iznad toga. E, sada da li će do toga doći, da li će Srbi na severu to da prihvate, to je druga priča. Zato je potrebno i njih uključiti u razgovore i treba im na vreme predočiti šta je državna platforma, zaključio je Todorić.
|
Opozicija iz DSS-a naglašava da je problem što će posle uspostavljanja punktova, na kojima će se primenjivati integrisano upravljanje prelazima, razgovori o severu Kosova biti bespredmetni. Potpredsednik DSS-a Slobodan Samardžić naglasio je da vlast prećutkuje da bi autonomija za sever o kojoj se govori, bila u granicama nezavisnog Kosova i da je maksimum vlasti u Srbiji – autonomija u nezavisnom Kosovu. |
Todorić potvrđuje da bi autonomija po "Ahtisari plus" paketu bila u nezavisnom Kosovu, "ali je pitanje kakvom".
- To je ona najgora pilula koju treba progutati i koja se nikome neće svideti. Ne treba biti genije: ako je podela izvan, onda ostaje jedino razgovor o autonomiji, zaključuje Todorić, a na pitanje zar pristanak na takvu autonomiju ne znači i priznanje kosovske državnosti, kaže da zavisi da li će se Srbija protiviti ulasku Kosova u međunarodne organizacije.
- Pored institucija na severu, to je drugo najbitnije pitanje, dodaje on.
Američki analitičar Danijel Server, koji je poznat po stavu da Srbija može postati članica EU samo bez Kosova, povodom severa Kosova je dao slikovit predlog kakav bi status trebalo da imaju Srbi na severu Kosova. On je za "Blic" objasnio da Srbi sa severa treba da se integrišu kao i oni u Hrvatskoj.
- Proces koji se odigrao sa Hrvatima na teritoriji koja je poznata kao Herceg-Bosna, trebalo bi da posluži kao model za ono što će se desiti na severu, predložio je Server.
