Tri istrage za listinge
U Okviru navodne kriminalističke obrade predmeta Službe za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK), u čijem središtu je izvesni Zvonimir ili Zvonko M. (podaci izneti u javnosti se razlikuju), traženi su i listinzi mobilnih telefona vicepremijera Aleksandra Vučića i predsednika Narodne skupštine Nebojše Stefanovića.
O čemu se konkretno radi u tom predmetu javnost nije obaveštena. Da li je slučaj "Z. M." iskorišćen samo da bi se pribavili listinzi najviših državnih funkcionera znaće se po završetku istrage, koju vode Sektor unutrašnje kontrole MUP, Republičko javno tužilaštvo i Bezbednosno-informativna agencija.
Zvuči gotovo neverovatno da se brojevi telefona Vučića i Stefanovića nađu u istoj obradi, a da je to slučajno. Ipak, podaci koje je pre dva dana izneo prvi potpredsednik Vlade pokazuju da je bilo višegodišnjih zloupotreba u uzimanju listinga i prisluškivanju pojedinih funkcionera.
Podela nadležnostiZakonom o policiji iz 2005. godine utvrđena je jasna podela nadležnosti u Ministarstvu unutrašnjih poslova, po kojoj je operativni rad izmešten u tada formiranu Direkciju policije. Time je formalno omogućena depolitizacija policije, ali praksa pokazuje da podeljenost nadležnosti i odgovornosti ministarstva i Direkcije ne funkcioniše uvek najbolje. Po Zakonu o policiji iz 2005. godine, ministar usmerava i nadzire poslove policije. Ona bi, po tom zakonu, trebalo da bude samostalna u operativnim poslovima. - To znači da je policija zadužena da obavlja policijske poslove, a ministar treba da bude upoznat sa onim što je urađeno. U slučaju srpskog Votergejta, to se nije desilo. Službe su "radile" samostalno, posebno oko traženja listinga za određene ličnosti, a ministar nije o tome bio obavešten. |
Vicepremijer Vučić izneo je i podatak da je po nalogu Službe za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK) operater Telekom 2010. i 2011. godine nabavio dodatnu opremu kako bi se pojačalo "proširenje mera". Na taj način bilo je omogućeno i detaljnije praćenje kretanja određene osobe preko telefona, odnosno njeno preciznije lociranje.
Tako je, objasnio je Vučić, iskorišćena pravna praznina koja je dovela do prikupljanja više informacija i podataka koje na političkom i medijskom tržištu mogu nekome da donesu dobrobit, a da nekome odmognu.
Policijska procedura, kada je reč o uzimanju listinga, pa i prisluškivanju je jasna. U prvom slučaju operativac obrazloži svoj zahtev za konkretnu osobu svom neposrednom starešini, a potom i načelniku Službe. U zahtevu se najčešće navodi samo broj telefona za koji se traži listing, ali bez objavljivanja imena vlasnika.
Takav papir potom odlazi u UKP na potpisivanje. I ovde, međutim, ima izuzetaka. Odeljenje za visokotehnološki kriminal u okviru Službe za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK) ima mogućnost da direktno, mimo šefa UKP, traži od mobilnih operatera listinge određenih brojeva telefona.
Da li su oni ti koji su tražili listinge za predsednika Srbije Tomislava Nikolića, vicepremijera Aleksandra Vučića i predsednika Narodne skupštine Nebojšu Stefanovića još nije obelodanjeno.
Prvi potpredsednik Vlade je objavio da su samo ove godine, od 1. aprila do 8. novembra četiri puta traženi listitinzi Tomislava Nikolića, od kojih jedan kada je već bio predsednik Srbije. Takva namera je osujećena.
U istom periodu su traženi listinzi i za vicepremijera Vučića, kao i predsednika Narodne skupštine Stefanovića. Uz pomoć listinga, a zahvaljujući opremi koju je tražio SBPOK, može da se prati kretanje vlasnika telefona, kontakti, da se on locira, pa tako i da mu se ugrozi bezbednost.
