Bolji od interneta
Radio-stanica je kutija pomoću koje može da se pređe okean i priča sa ljudima sa drugih kontinenata. To je bila prva definicija koju je Miroslav Vemić čuo o radio-stanici. Imao je devet godina i zamolio je brata da mu napravi prijemnik da bi slušao radio-amatere. I tako je satima slušao razgovore nepoznatih ljudi.
Radio-amaterstvo nastalo je dvadesetih godina prošlog veka, a idejni tvorac je Nikola Tesla. Mnogo lakši način za komunikaciju predstavljaju internet i mobilni telefoni. Ali, za razliku od interneta, čiji bi pad izazvao svetski kolaps, radio-amateri mogu da uspostave prekookanski sistem mreža na brz i efikasan način čak i kada bi došlo do nestanka struje.
Srbi su o radio-amaterima najviše čuli tokom rata i NATO bombardovanja, jer su se oni tada bavili prenošenjem poruka.
- Mnogi ljudi imaju pogrešnu predstavu o radio-amaterstvu. Mi nismo nikakva paravojna formacija. Pravi radio-amater je onaj koji zna da od delova napravi radio-stanicu, da konstruiše antenske sisteme, da sve to stavi u funkciju i da uspostavi vezu - objašnjava Vemić.
Srpski radio-amateri su danas veoma cenjeni u svetu i poznati po odličnim rezultatima. Nikada se nije desilo da među svetskim šampionima nema nijednog srpskog radio-amatera. Jedan od najvećih uspeha napravio je Radivoje Lazarević Raša, bivši ambasador u Brazilu, koji je 35 puta uzastopno bio svetski prvak u jednoj veoma teškoj disciplini.
Pomoć u nedođiji- Koliko radio-stanice mogu da pomognu uverio sam se kada je moja supruga Javorka, takođe radio-amater, otišla na Kopaonik sa decom. Iako nije htela da ponese ručne radio-stanice, ubacio sam dve u njenu torbu. Nju i koleginicu sa decom zavejao je sneg, a auto se ugasio. Praktično su bili odsečeni od sveta. Javorka se setila radio-stanice i pozvala pomoć. Do njih se terenskim vozilom probila vojska. Sneg je bio toliko visok da je njihov starešina sedeo na haubi da bi pokazivao put da ne bi upali u provaliju - priča Vemić. |
Vemić kaže da postoje dve vrste takmičenja i dvadesetak disciplina. Jedno je kada se na prostoru od četiri-pet kvadratna kilometra sakrije pet predajnika. Pobednik je onaj ko prvi nađe svih pet, a za to je potrebno veliko znanje. Drugo takmičenje je da se u određenom vremenskom roku održi što veći broj veza na što većim distancama i sa što raznovrsnijim zemljama. Najkraća takmičenja traju dva sata, a međunarodna i po 48 sati.
Iako se ne zna tačan broj radio-amatera u svetu, Vemić pretpostavlja da ih ima oko pet miliona, jer samo u Americi ima oko 700.000. U Srbiji postoji oko 10.000 radio-amatera. Zanimljivo je da su za vreme rata neke od susednih republika predlagale Međunarodnoj organizaciji radio-amatera da naš savez isključe iz organizacije, jer su radio-amateri uzeli učešće u obaveštavanju o naletima aviona. Norveški radio-amater, inače general, rekao je da se divi srpskim radio-amaterima i da bi on isto uradio za svoju zemlju. Predlog nikada nije prihvaćen.
Nedavno je na Kopaoniku održan svetski šampionat u amaterskoj radiogoniometriji. Srbija je prvi put bila domaćin takvog takmičenja u kome su učestvovale 32 reprezentacije sa oko 500 učesnika koji su se šest dana takmičili u pronalaženju predajnika.
Inače, srpski radio-amateri mogu da se pohvale brojnim nagradama.
- Posebno mi je drago priznanje sa radio-amaterskog takmičenja iz Brazila, gde sam prošle godine bio prvi na svetu, što je veoma teško, jer postoje radio-amateri na kontinentima koji su mnogo bliži Brazilu nego što sam ja - ponosno će Vemić.
