SAD: Kosovo je nezavisno, a vi ne morate da ga priznate
Majkl Kirbi, ambasador SAD, za S media portal je izjavio da Vašington želi Srbiju kao sledeću članicu EU, posle Hrvatske, posebno podvukavši da Srbija ne mora da prizna Kosovo, ali da je za SAD Kosovo nezavisna zemlja i kao takva treba da bude članica UN.
U Sjedinjenim Američkim Državama u utorak 6. novembra će biti održani predsednički izbori, a ceo svet čeka da vidi da li će kao pobednik izaći republikanac Mit Romni ili će Barak Obama osvojiti i drugi mandat.
Ipak, ko god da pobedi, američka politika na Balkanu ostaće nepromenjena, kaže u intervjuu za S media portal Majkl Kirbi, ambasador SAD u Beogradu. On ističe da mora da dođe do normalizacije odnosa Beograda i Prištine, i to na način koji bi i jednoj i drugoj strani omogućio da normalno funkcionišu.
Kirbi ponavlja stav Vašingtona da Srbija ne mora da prizna Kosovo. Američki ambasador za S media portal je pričao i o politici SAD prema Siriji, stanju u Evropskoj uniji, kao i promenama unutar Demokratske stranke.
Da li će posle izbora u SAD doći do promena u politici prema Balkanu?
- Interesi SAD se neće menjati. Nas zanima stabilnost u regionu i voleli bismo da vidimo rešenje koje će uključivati i Kosovo. To bi bilo rešenje sa kojim bi mogli da žive i Beograd i Priština. Ujedno, želimo da Srbija nastavi da radi na pridruživanju EU. Potreban je napredak u poglavljima koja se tiču vladavine prava i borbe protiv korupcije. To će nužno voditi i stvaranju boljeg društva. Veliki problem u Srbiji je ogromna nezaposlenost. Državna sekretarka Hilari Klinton je tokom nedavne posete istakla neophodnost zapošljavanja mladih ljudi, kako bi oni u svojoj zemlji imali bolju budućnost. SAD su spremne da rade sa vama na tome, bez obzira ko je na vlasti u Srbiji.
Srbi, nemate alternativu, niste Rusi, Švajcarci, Norvežani...Kirbi je u toku razgovora sa studentima FPN na Kopaoniku istakao da Srbiju za sada ne vidi kao članicu NATO-a. - Zbog istorijskih okolnosti mislim da se to neće desiti. Ipak, važno je što Srbija učestvuje u programu partnerstvo za mir i što učestvuje u mirovnim akcija UN i EU. On je tokom seminara koji zajedno organizuju FPN, ambasada SAD i Centar za društveni dijalog i regionalne incijative istakao da Srbija nema drugi izbor osim da postane članica EU. - U Evropi nema alternative EU. Švajcarska nije alternativa, jer ne možete da postanete bankarski centar, Norveška nije alternativa jer nemate toliko prirodnih resursa kao oni. Na kraju, ni Rusija nije alternativa. Oni imaju ogromne prirodne resurse i ima ih skoro 150 miliona. |
Nećemo vas terati da priznate Kosovo!
Hilari Klinton je nedavno poručila da je Kosovo za nju lična stvar. Da li to znači da u narednom periodu možemo očekivati aktivniju ulogu SAD oko članstva Kosova u UN?
- SAD priznaju Kosovo kao nezavisnu državu, ali kao što je državna sekretarka rekla mi nećemo terati Srbiju da prizna nezavisnost. Istovremeno, Srbija nema nameru da napada Kosovo i mi tražimo način da i jedni i drugi mogu da funkcionišu tako da Srbija ne mora da kaže: 'Vi ste danas nezavisni'. Tražimo način da Srbija može da sarađuje sa Kosovom, da ih razumeju, ali da ujedno i Srbi tamo budu zaštićeni, kao i njihova kulturna dobra. Srpska vlada će morati da bude zadovoljna time kako bi krenula dalje. Da li želimo da vidimo Kosovo u UN? Mi smatramo da su oni nezavisni, a nezavisne zemlje treba da budu članice UN.
Da li to znači da Kosovo neće postati članica UN dok ga Srbija ne prizna?
- Kad bih mogao da predvidim budućnost, bavio bih se investiranjem i imao bih puno novca. Stvari se menjaju. Da ste mi 1970. rekli da će Slovenija, Hrvatska i Crna Gora biti nezavisni i u UN, ja vam ne bih verovao. Ne mogu da nagađam šta se desiti. Pretpostavljam da će postati članica UN, a Srbija će morati da vidi kako će da živi s tim.
Kako reagujete na promene u Demokratskoj stranci? Tadić se povukao, da li mislite da će nestati iz političkog života?
- Čim je Demokratska stranka odlučila da pomeri datum izborne skupštine, već sam tad, kao i svi, pretpostavio da će se to dogoditi, kako se DS ne bi raspala. Dakle, nije bilo potpuno neočekivano. Tadić je u dva mandata bio predsednik, nastaviće da igra važnu ulogu na političkoj sceni Srbije.
Ne verujem u nezavisnost Katalonije i Škotske
Govorili smo o nezavisnoti Kosova, ali šta mislite o zahtevima Katalonije i Škotske da budu nezavisni. Kakva će biti politika SAD po tom pitanju?
- Moja ćerka i zet žive u Španiji, i tamo je problem nezaposlenosti veliki kao i u Srbiji. Španija ima dugu istoriju spajanja i razdvajanja, ali su SAD oduvek podržavale jedinstvo te zemlje. Zanimljivo je da je EU rekla da bi Škotska, u slučaju da proglasi nezavisnost, morala da zatraži članstvo u EU. Isto bi važilo i za Kataloniju. Za Škotsku bi dodatni problem bio to što bi morali da prihvate evro kao valutu, a mislim da Škoti uopšte nisu zainteresovani za to. Ipak SAD smatraju da time treba da se bavi EU. Mi podržavamo proširenje Unije. Sledeće godine član će postati Hrvatska, a već duže vreme radimo na tome da i Srbija uđe u EU kao 29. članica.
Da li posle izbora možemo očekivati konkretnije akcije u Siriji?
- Sirija je problem koji se stalno razvija. Sadašnja, ali i buduća administracija SAD mora da sagleda kakav uticaj SAD ima u tom slučaju. Upotreba oružja je komplikovana stvar. Šta god da uradite, uvek će se naći neko ko će biti nezadovoljan. Ipak, pitanje uspostavljanja mira u Siriji je veoma važno i njim će morati da se bavi ko god da pobedi na izborima. Cela međunarodna zajednica mora time da se bavi. Svi moraju da budu konstruktivni kako bi se postiglo rešenje koje će svi prihvatiti.
Trudim se da pomognem mladima u Srbiji
Razgovarali ste sa studentima Fakulteta političkih nauka. Da li mislite da su mladi otvoreniji prema SAD nego stariji?
- Razgovarao samo sa mlađim ljudima i oni su otvoreni i interesuju se za politiku SAD. Zadovoljan sam pitanjima, nadam se da su i oni zadovoljni odgovorima. Ipak, otkad sam došao sam razgovarao sam i sa starijima, i oni se sećaju da smo bili na istoj strani u Prvom i Drugom svetskom ratu. Znaju da smo pomogli Jugoslaviji posle razlaza sa Sovjetskim Savezom. Ono što se dešavalo tokom devedesetih, nazvao bih epizodom. Mladi su budućnost i zadovoljstvo mi je ukoliko mojim savetima mogu da im pomognem u donošenju odluka. Moraju da izgrade svoje mišljenje, da li vole SAD ili ne. Voleo bih da to rade na osnovu informacija i ja se trudim da im pružim informacije kako bi doneli odluku.