Izgubljena bitka sa trovačima

Genetski modifikovana hrana formalno nije dopuštena u Srbiji, ali to što je država zabranila njemu proizvodnju, mada se i to mora uslovno uzeti, ne znači da prodavnice širom naše zemlje nisu pune namirnica proizvedenih izmenom genetskog koda.

Smrt stiže iz labaratorije: Širom sveta aktivisti ukazuju na štetnost GMO hrane

 

Naime, Srbija godinama uredno uvozi meso životinja koje su se hranile genetskim modifikovanim krmnim biljem. Praktično nema na svetu više industrijskih sokova koji nemaju veštačke zaslađivače, u žvakama je isti sastojak proizveden iz slada kukuruza koji je, opet, bio genetski modifikovan. Dakle, bitka s genetskim inženjeringom u prehrani je na planetarnom nivou praktično izgubljena, a da toga većina zapravo nije ni svesna.

Ljudi postali zamorčići industrije: Miladin Ševarlić

- Svi smo postali zamorčići industrije koja proizvodi zamene za prirodne sirovine - smatra profesor Miladin Ševarlić, predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije.

Podsetimo, u Srbiju je genetski modifikovana hrana na velika vrata počela da ulazi pre 12 godina, a to bi se svakako dogodilo daleko ranije da zemlja nije bila pod sankcijama. Formalno je država tada prihvatila prvu donaciju iz SAD, a reč je bilo o 50.000 tona sojine genetski modifikovane sačme.

Iako je bilo pokušaja da se uzgajanje ovakve soje zaustavi, danas je u Srbiji nekoliko hiljada hektara pod ovom genetski modifikovanom sojom. Podsetimo, ovakva soja je predviđena za proizvodnju stočne hrane i u štalama i oborima širom Srbije se odavno životinje ovime hrane.

Nestaju pčele i vrapci Zvog zatrovanih polja širom sveta pčela sve manje U Sjedinjenim Državama, broj pčelinjih društava smanjen je za čak 50 odsto. Pčele su došle u kontakt sa polenom biljaka koje već proizvode pesticide. - Trebalo bi da se zapitamo kada smo čuli dživdžana ili videli vrapca - kaže profesor Miladin Ševarlić. Prema njegovim rečima, šteta od genetski modifikovanih proizvoda mogla bi da bude agroekonomski katastrofalna. Kako tvrdi, bez posla bi u tom slučaju ostalo direktno 5.000 ljudi, a indirektno oko 15.000 zaposlenih, odnosno bez izvora prihoda bi ostalo oko 150.000 ljudi.

- Prirodne arome, boje i zaslađivače zamenjujemo veštačkim. Šta je proteklih 20 godina izbačeno iz upotrebe, a godinama su nas uveravali da određeni zaslađivači, na primer, nisu štetni. Sada je u upotrebi druga generacija zaslađivača, za koju, takođe, tvrde da nije štetna. U pripremi je i treća generacija, o čijim efektima ćemo tek saznati - ističe Ševarlić.

Ključna dilema genetske modifikacije jeste pitanje njene eventualne štetnosti po ljudski organizam. Pojedina istraživanja upotrebe genetski modifikovane hrane pokazuju veoma uznemiravajuće rezultate po zdravlje ljudi, ali nema naučnog konsenzusa o ovome. Jedni to pripisuju teoriji zavere lobi krugova u proizvodnji hrane, dok drugi zaista veruju da je još rano za utvrđivanje rezultata.

Ovi prvi tvrde da se kod životinja koje su bile izložene ovakvoj ishrani, a nisu završile u klanici, u drugoj generaciji javljaju problemi sa organima, u trećoj su registrovani tumori, a u četvrtoj besplodnost i smrtnost.

Profesor Ševarlić pojašnjava da je genetska modifikacija zapravo proces ukrštanja gena bakterija s genima biljaka i životinja, te da je vrlo teško kontrolisati proces gašenja gena, koji može da mutira na 36.000 načina.

Nisu međutim svi saglasni s teorijom opasnosti. Tako stručnjak za poljoprivredu Zaharije Trnavčević u izjavi za naš list napominje da je proizvodnja genetski modifikovanog bilja suviše složeno pitanje da bi se olako doneo sud da li je ona dobra ili loša.

Trnavčević negira tezu da je Srbija uslovljena od EU da mora da počne da uzgaja genetski modifikovanu hranu kako bi koristila agrarne fondove Unije.

- To nije tačno jer izuzev manjih površina u Rumuniji, nijedna država Evropske unije ne proizvodi genetski modifikovanu hranu. Ni teza o tome da je to uslov za naš ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju takođe nije tačna. Reč je o spekulacijama iza kojih ne stoje činjenice - ističe Trnavčević.

Privlačna modifikacija GMO nije uslov za ulazak u Evropsku uniju: Zaharije Trnavčević Kad pitate poljoprivredne proizvođače oni će u većini slučajeva reći da je uzgoj poželjan. Razlog tome je što imaju manje izdatke za prskanje i otporniju biljku. Pokazalo se da i drastično smanjuje troškove. Proizvodnja ne ugrožava drugo bilje, naprotiv. - Mislim da strah nije utemeljen. Na primer, u soju se ugrađuje gen jedne bakterije koji je čini otpornom na herbicid kojim se prska korov, što je i ekološki prihvatljivo jer se u prirodi razlaže na bezopasne sastojke, a zemljišnim bakterijama služi kao izvor hrane, čime se krug zatvara - napominje Zaharije Trnavčević.

On naglašava i da je Srbija nedosledna jer s jedne strane brani uzgoj, ali ne i uvoz genetski modifikovane soje na koju se odnosi najveći broj prigovora.

- Genetski modifikovano bilje se prvenstveno odnosi na soju i kukuruz, kao i na pamuk i lubenicu. U biljku se usađuje gen "bacilis trigensis" koji je čini otpornom na pesticide za uništavanje korova. Svi eksperimenti i dugogodišnja praksa u svetu su pokazali da su pesticidi protiv korova opasni i da na poljima gde se koriste uništavaju useve, dok genetski modifikovana biljka ostaje otporna. To je suština primene - kaže Trnavčević.

Modifikovana hrana za ishranu krava u Srbiji

 

Studije pokazuju da je svet zapravo osuđen na genetsku modifikaciju, što zbog globalnog otopljavanja koje je smanjilo površine pogodne za uzgoj kultura, što zbog drastično porasta stanovništva na planeti, a hrane je sve manje. Otuda je i rast cena hrane istorijski najveći, najbrži i kontinuiran.