Krijumčarenje životinja u Srbiji: Od leptira do slonova
U Srbiji se švercuje sve, ali je ubedljivo najegzotičnija trgovina retkim i skupim životinjama. Prošlonedeljno oduzimanje šest makaki majmuna i četiri divlje patke gavke Miroslavu Radojičiću iz Lazarevca na graničnom prelazu Horgoš, ponovo je u žižu javnosti vratilo ovu specifičnu delatnost s one strane zakona, piše Telegraf.
Pavle Jovanović, rukovodilac Grupe za sprovođenje “Cites konvencije” u Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine, reagujući na prošlonedeljno oduzimanje, ističe da je u pitanju klasično krijumčarenje životinja i da će zbog ovoga pomenuti Lazarevčanin najverovatnije krivično odgovarati.
Grupa za sprovođenje CITES konvencije, u saradnji sa službama Carine, granične policije, Inspekcije za zaštitu životne sredine i granične veterinarske i fitosanitarne inspekcije, kontroliše legalnu trgovinu i radi na suzbijanju krijumčarenja zaštićenih vrsta divljih vrsta u našoj zemlji.
Zveri opasne po životJovanović ističe da u Srbiji ima ljudi koji drže majmune, vukove, pa čak i krupne zveri poput medveda ili velikih mačaka u privatnom vlasništvu, ali se u većini slučajeva radi o opasnim vrstama gmizavaca poput burmanskih pitona (koji mogu da narastu preko šest metara), otrovnih zmija, varana i kajmana. Sve ove životinje su u stanju da ozbiljno povrede ili usmrte čoveka. "Pošto ove životinje steknu polnu zrelost, one postaju izuzetno agresivne i veoma lako mogu da nanesu teške telesne povrede čoveku. Pored toga, postoji i velika opasnost od prenošenja niza zaraznih bolesti ugrizom ili kontaktom sluzokože sa telesnim tečnostima poput pljuvačke, gde nakon inficiranja virusima kao što su hanta virusi, ebola i herpes tipa B, često dolazi do smrtnog ishoda", kaže Jovanović. |
Jovanović u razgovoru za Telegraf.rs navodi da je šverc zaštićenih vrsta životinja kod nas veoma razvijen, i da krijumčari pokušavaju da prošvercuju gotovo sve za šta postoji potražnja na tržištu. Naša zemlja je potpisnik Konvencije o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje flore i faune (CITES) i sprovodi je od 2002. godine.
Zbog toga, izdavanjem uvoznih i izvoznih dozvola reguliše se trgovina preko 33.000 zaštićenih vrsta životinja i biljaka, od kojih je veliki deo često predmet krijumčarenja.
U sklopu svog posla, Grupa za sprovođenje CITES konvencije prati trendove i načine na koji se životinje krijumčare, a svi podaci ukazuju na to da je pravdanje Radojčića, kome su oduzeti majmuni i patke, neosnovano.
On je, inače, dobro poznat službenicima Ministarstva, jer se već nekoliko godina bavi uvozom ptica iz Afrike u komercijalne svrhe, tako da su mu propisi koji regulišu ovu oblast dobro poznati.
"U pitanju je klasičan pokušaj šverca. Gospodin Radojčić nema zoološki vrt, već neki vid privatne menažerije za koju će se inspekcijskim nadzorom utvrditi da li ispunjava propisane uslove. U Srbiji se tek sada kreće u proces licenciranja zooloških vrtova", kaže Jovanović.
Na pitanje da li to znači da u Srbiji skoro svako može da drži divlje zveri u svom posedu, on ističe da se od 2010. godine ne dozvoljava unos ili uvoz opasnih divljih životinja za potrebe pravnih ili fizičkih lica, osim ako nisu u pitanju veći zoološki vrtovi koji imaju uslove za držanje takvih primeraka.
Kazne simbolične"Za neovlašćeno držanje tri lava, jednog tigra, jednog medveda i nekoliko vukova, vlasnik je kažnjen sa trajnim oduzimanjem životinja i sa svega 15.000 dinara! Teško je poverovati da će ovaj primer “simboličnog” kažnjavanja destimulisati buduće prekršaje", upozorava Jovanović. |
On navodi da su primeri pokušaja krijumčarenja zaštićenih vrsta sprečeni na srpskoj granici raznovrsni, od korala pa do krokodila. Početkom oktobra carinska služba je sprečila pokušaj nezakonitog prelaska granice četri lava, dva azijska slona i jednog nilskog konja na Preševu.
Iako se radilo o životinjama iz mađarskog cirkusa, u trenutku pokušaja prelaska granice oni nisu imali potrebne papire za životinje pa su vraćeni u Makedoniju. U slučaju da je došlo do zaplene, ne bi bilo moguće adekvatno zbrinuti te životinje u Srbiji.
Veliki problem u borbi protiv krijumčarenja zaštićenih divljih životinja predstavlja često izricanje blagih kazni počiniocima prekršaja ili krivičnog dela. Krijumčari se najčešće sankcioništu oduzimanjem primeraka, novčanom kaznom i u slučaju da se radi o krivičnom delu, uslovnom zatvorskom kaznom. U Srbiji, na izdržavanje zatvorske kazne zbog krijumčarenja zaštićenih vrsta otišlo je svega nekoliko ljudi.
Precizni podaci o obrtu novca od krijumčarenja životinja na globalnom nivou nisu dostupni, ali procene Interpola su između sedam i deset milijardi dolara na godišnjem nivou, tako da se ova vrsta kriminala svrstava među prvih pet ilegalnih aktivnosti po profitabilnosti.
Cene zaštićenih vrsta na crnom tržištu najviše zavise od retkosti primeraka i potražnje na tržištu. Na osnovu podataka iz nadležnih službi država Evropske unije, jedan makaki majmun na crnom tržištu vredi oko 2,300 evra, dok je na tržištu egzotičnih ptica određene izuzetno retke vrste papagaja mogu dostići cifre od 30.000 evra po primerku!
