Partije složne dok su na vlasti
Pismo funkcionera Liberalno-demokratske partije Nenada Prokića, u kome ukazuje da je stranka u veoma lošem stanju, izazavalo je potrese u ovoj stranci. Liberali su, međutim, samo jedina od partija na našoj političkoj sceni u kojoj tinja nezadovoljstvo, a doskora vladajuću Demokratsku stranku rascep potresa već mesecima.
Raskoli i unutarpartijske svađe su bezmalo deo ovdašnjeg političkog folklora. Moglo bi se reći da ih je malo koja stranka izbegla. Nezadovoljni članovi i funkcioneri napuštali su i socijaliste, Srpski pokret obnove, nekadašnji G 17 plus... I sada vladajuća Srpska napredna stranka nastala je posle sukoba među radikalima.
Politički analitičari ističu da su ključni uzroci raskola u strankama - poraz na izborima i gubitak vlasti.
"Izborni poraz je “majka” svih promena", kaže za Večernje novosti analitičar Vladimir Goati. "To je takozvani izborni šok. I radikali su se 2008. raspali, nakon što su izgubili izbore. Da su uspeli da formiraju vladu, od raskola ne bi bilo ništa. I u DS i u LDP gubitak vlasti na poslednjim izborima prouzrokovao je nesporazume. Postoji jedan krug ljudi koji voli miris vlasti, od nje žive i oni rukovodstvu partije ne mogu da oproste poraz".
Teško osnovati novu partijuLDP su već napustili Vesna Pešić, Biljana Srbljanović, Branislav Lečić, Nikola Samardžić. Samo je Lečić osnovao novu stranku. S demokratama je bilo drugačije - svi poraženi lideri formirali su svoje partije, pa je stvoreno čak njih šest, uključujući i LDP Čedomira Jovanovića. "Da li će neko osnovati novu stranku, stvar je procene i spremnosti da krene u taj veoma težak posao", kaže Dejan Vuk Stanković. |
Goati, uz napomenu da je nesporazum između Prokića i rukovodstav LDP prilično iznenađenje, navodi da je verovatno reč o programskom neslaganju i ličnim animozitetima, ali i o neispunjenim ličnim ambicijama koje se kamufliraju ideološkim neslaganjima.
I Marko Blagojević, programski direktor CeSida, smatra da gubitak izbora na različite načine može da bude okidač za nesporazume u stranci. Za Blagojevića raskol u LDP može biti prouzrokovan izbornim neuspehom u Beogradu i Vojvodini, koji su uporišta ove stranke.
Što se tiče DS, tu je posredi pozivanje rukovodstva na odgovornost zbog izbornog poraza.
"To nije prvi put, jer je i 1992. godine Dragoljub Mićunović otišao posle poraza. I 2003. Tadić je na čelo partije došao nakon što je izgubila izbore. U oba slučaja novi lideri napravili su mnogo bolji rezultat", ukazuje Blagojević za Večernje novosti.
Ali, ističe on, raskoli mogu da budu i zbog ličnih, ali i konceptualnih sukoba.
"Raskol u SRS, na primer, bio je konceptualne prirode, jer je jedna struja smatrala da stranka treba da ima proevropsku orijentaciju, a druga se tome protivila", kaže Blagojević.
Po mišljenju analitičara Dejana Vuka Stankovića, postoje tri razloga koji dovode do sukoba.
"Loš rezultat na izborima, liderske ambicije, različiti politički stavovi, a ne bih isključio ni uticaj koji imaju neke grupe koje žele da zadrže povlašćen položaj u društvu, pa podstiču sukobe i raskole u partijama".
Stanković smatra da je glavno pitanje zašto LDP stagnira i ne može da pređe prag od pet do šest odsto osvojenih glasova. On naglašava da je ono što se dešava u LDP i u DS teško uporedivo, jer je u LDP reč o protestu člana koji ima različite stavove u odnosu na lidera, dok su se u DS formirale dve frakcije između kojih tinja ozbiljniji politički sukob i ima veću težinu, jer je i više ljudi uključeno.
