Afera Valdhajm u Jugoslaviji (17): Obmanuli ceo svet
Iako već teško bolestan, tako reći na samrti, Branko Perovanović je 10. januara 1997. godine u Beogradu, pred suprugom i svoje dvoje dece, dao i potpisao izjavu Danku Vasoviću, u kojoj je razjasnio kako je i ko je napravio famozni falsifikat sa "brzojavkom", koja je potom direktno pomogla Kurtu Valdhajmu da se, barem privremeno, izvuče i spase od optužbi da je ratni zločinac, odnosno da u njegovoj biografiji postoje krvave stranice revnosnog nacističkog oficira.
PRIZNANJE PRED SMRT
Evo te izjave u celini: "Teško me je obmanuo pukovnik Miletić (Antun, prim. B. S). Na sastanku sa Dankom Vasovićem kod mene u kući, u Bulevaru Revolucije 160, u januaru 1988. godine, tražio je da se objavi dokumenat o Valdhajmu u "Špiglu", a koji on poseduje u Arhivu oružanih snaga SFRJ. Ja sam pristao jer sam patriotski hteo da pomognem da svet sazna da je Kurt Valdhajm učestvovao u masakru Srba u Potkozarju 1942. godine.
Nažalost, ispostavilo se da je dokumenat bio falsifikat. Tako je Miletić obmanuo ne samo nas, već je spasao ratnog zločinca koji je slao naše ljude u logore smrti i mnoge u Jasenovac. Tako je obmanut i ceo svet. Na žalost i sramotu našeg naroda i Beograđana, taj Miletić Antun, Hrvat inače, uživa sad u Beogradu a da je ikada ikome odgovarao za teško zlodelo prema žrtvama rata i pre svega prema srpskom narodu. Taj Miletić uživa u Beogradu i redovno prima visoku vojnu penziju, što je takođe posebna sramota. Ovo sve dajem na znanje srpskom narodu jer sudski organi nažalost još ništa nisu uradili da se utvrdi istina oko falsifikovanog telegrama koji je objavio časopis "Špigl". Ovu izjavu dao sam bolestan, u krevetu, u svom stanu u Bulevaru Revolucije 160, u prisustvu svoje familije kao i Danka Vasovića, novinara i pisca iz Beograda.
P.S. Mene je u vezi sa slučajem Valdhajm takođe teško razočarao i nekadašnji ministar spoljnih poslova Budimir Lončar. Mi smo imali, bar ja sam verovao, prijateljske odnose i ja sam verovao da je on Hrvat jugoslovenske orijentacije. Kako smo bili u bliskim odnosima, zamolio sam ga da mi da jedan do dva dokumenta koji najviše optužuju Valdhajma. On je to mogao lako, ali, nažalost, teško me je obmanuo: rekao je da on ne može da se meša u tu stvar."
Ja sam i dalje bez posla - veli dalje Danko Vasović. - Manjo Vukotić, čelni čovek "Večernjih novosti", samo se pred televizijskim kamerama pohvalio da je ispravio grešku i nepravdu prema meni, ali me nije vratio na posao. U međuvremenu sam radio šta sam stigao i šta sam mogao, tek da preživim. Srećom, moja majka ima penziju, a u međuvremenu smo i dva puta prodavali stan - naravno, uvek smo se iz većeg preseljavali u manji da bismo preživeli i pokrpili dugove od te razlike u ceni.
Uprkos svemu, ja sam ipak uspeo da napravim taj film u kojemu sam bio i autor i producent i reditelj. Kad bi se sve to što sam uradio merilo aršinima kojima se meri proizvodnja jednog sličnog filma (spada među desetak najdužih ikada napravljenih dokumentaraca), da sam plaćao sve ono što bi morao da plati neko drugi - autorska prava, 25 godina istraživačkog rada i sve drugo - to bi se merilo milionima.
Ja sam, međutim, morao da platim samo posao snimatelja i montažera, a i to su mi pomogli moji prijatelji koji su uviđali koliko je važan taj posao kojim se ja bavim (uz sav rizik da ću se ogrešiti prema drugima, ovde ću spomenuti samo Đorđa Antelja iz firme Gemaks i Petra Lugonju iz Agrimesa). Da ne ogrešim dušu, dobio sam i od države, od Ministarstva za kulturu, tačno 6.199,57 evra - navodim precizno kako se ne bi pomislilo da sam dobio neki silni novac, kakav, inače, dobijaju druge filmadžije za mnogo beznačajnije projekte.
Film je, dakle, gotov, ali porođajne muke i moje nevolje ne prestaju. Iako je prošle godine bio uvršten i najavljen u zvaničnom programu festivala u Njujorku, moj film je iznenada, bez objašnjenja, skinut sa repertoara. Na svečanom otvaranju festivala sve je bilo u redu. Najave, slikanje, veliko interesovanje za priču o nekadašnjem prvom čoveku Ujedinjenih nacija i predsedniku Austrije, koji je, kako se ispostavilo, bio ratni zločinac i imao veze čak i sa Jasenovcem, jednim od najvećih i najsvirepijih stratišta u Drugom svetskom ratu, čoveku koji je, uz ostalo, bio i agent KGB-a.
Sve to je, međutim, trajalo jedan dan, a onda je, kao grom iz vedra neba usledila odluka da se film izbaci iz programa. Ja sam, naravno, zbog toga žestoko reagovao, žalio se medijima i kazao da je to prvorazredni skandal i da se to nikada nigde nije desilo. Prozvao sam i pokrovitelja festivala, gradonačelnika Njujorka, inače Jevrejina, Majkla Blumberga. Postavio sam pitanje demokratije, slobode istraživanja, slobode javne reči. Rekao sam: ako je ovo Njujork, centar sveta, i ako ovo može ovde da se desi, kažite mi gde je ta slobodna tačka na kugli zemaljskoj gde će se slobodno progovoriti i čuti javna reč, kako će i gde biti otkrivene i neke druge skrivane i nepoznate istine.
Pored ostalih, žalio sam se i ljudima iz Svetskog jevrejskog kongresa sa čijim sam izvršnim direktorom Ivanom Stajnbergom dugo sarađivao. Tako se, zahvaljujući galami koju sam podigao i snažnoj podršci medija koju sam dobio, taj skandal brzo pročuo. U pojedinim beogradskim listovima, "Pravdi", na primer, osvanuli su naslovi tipa "Valdhajm u bunkeru", a sve skupa je sigurno imalo snažnog uticaja na organizatore festivala koji su se očigledno našli na velikoj muci.
PRETNJE BOJKOTOM
Meni je nezvanično rečeno da je najava mog filma izazvala određene neprijatne reakcije i da je zbog toga procenjeno da je najcelishodnije skinuti ga sa repertoara. Nisu mi mnogo objašnjavali o kakvim se sve pritiscima radilo, ali sam doznao da su neke zemlje otvoreno zapretile da će bojkotovati festival ukoliko moj film bude prikazan.
Nije bilo teško pretpostaviti koga bi najviše mogao iritirati i pogoditi moj film, da su svakako u pitanju Austrijanci, Nemci i Hrvati. Organizatori su pred pretnjom bojkotom odmah popustili i očigledno procenili da je glupo zbog jednog filma nekog, u suštini, anonimnog autora, koji uz to još dolazi iz Srbije, rizikovati odnose sa tako važnim i moćnim državama.
Uloga pukovnika MiletićaFalsifikovana "brzojavka" je poslužila da se kompromituju svi stručni i ozbiljni ljudi koji su radili na prikupljanju dokaza o zločinačkoj prošlosti Kurta Valdhajma, pa dakako i novinar Danko Vasović - kaže pukovnik, profesor dr Miloje Pršić. - Neko je očito osetio da je Valdhajm već pred stubom srama i smislio je i napravio jedan maestralan trik kojim ga je skinuo sa tog stuba, barem do kraja života. Pukovnik Antun Miletić je zbog toga smenjen sa funkcije čelnog čoveka Vojnoistorijskog arhiva i ja sam postavljen na njegovo mesto, ali ja ne mogu da kažem da li je i u kojoj meri on "zaslužan" za taj falsifikat. Nesumnjivo je da je to bilo delo nekog visprenog uma kojem zbog nečeg nije odgovaralo da se Valdhajm kompromituje.
|
