Uslovi za EU: Problem je i srpsko smeće
Osim krupnih političkih izazova, na putu ka EU Srbiju sapliće i njeno sopstveno - smeće. Jer, iz Evrope poručuju da neće primiti nijednu državu koja nema regulisan sistem upravljanja otpadom. Ambiciozni državni plan predvideo je da se do 2019. godine otvori 26 regionalnih centara, a na terenu je ovakvo stanje: izgrađeno je sedam, od kojih dve još ne rade.
Svaki građanin dnevno izbaci između nešto manje od kilograma otpada, pa se godišnje stigne do gomile od 2,2 miliona tona smeća u Srbiji. Sve to završi na više od hiljadu divljih i nekoliko hiljada zvaničnih, ali nesređenih deponija. A Unija traži da ne bude mnogo smetlišta i da se na njima odlaže otpad koji obuhvata područje od najmanje 200.000 građana.
Nacionalnom strategijom propisano je da bi kraj 2014. Srbija trebalo da dočeka sa 12 regionalnih deponija, a procenjeno je da za ovaj deo posla treba 273 miliona evra, plus još 223 miliona kako bi se dostiglo ukupno 26 centara.
Iz resornog Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, međutim, rekli su za ”Večernje novosti” da će uskoro biti formirana radna grupa koja će ”pretresti” Strategiju, odnosno na terenu će proveriti šta je dosad urađeno, posle čega će se znati koji su ciljevi realni.
U Ministarstvu navode da rade deponije u Kikindi, Lapovu, Leskovcu, Jagodini, Užicu, dok one u Pirotu i Pančevu još ne funkcionišu. A priprema se dokumentacija da bi postojeća sanitarna deponija u Vranju postala regionalna.
Upravo su gomile ”papira” ono što najviše koči sređivanje Srbije. Na primer, pre nekoliko dana, tek iz trećeg pokušaja, odbornici u lozničkoj skupštini izglasali su da se gradi deponija u Lipničkom šoru, a presecanja vrpci neće biti bar još dve-tri godine.
Razlike između sela i gradovaU Poslednjem izveštaju Evropske komisije, u delu posvećenom otpadu, piše da ima napretka u toj oblasti, i navodi se podatak da je nivo prikupljanja smeća od domaćinstava porastao sa 60 na 72 odsto. Ali iznosi se ocena da i dalje postoji ”neusklađenost između urbanih i ruralnih oblasti”. |
- Za dokumentaciju treba ispuniti bar 18 uslova. Prvi je bio da deponija mora biti udaljena bar 700 metara od reke, a 550 od naselja. Za projekat će biti potrebno oko deset miliona evra, a novac je obezbeđen iz fondova EU - kaže nam Stanko Tešić, direktor preduzeća ”Naš dom”, koje je nosilac izgradnje deponije na 20 hektara.
I Vladimir Pavićević, profesor na beogradskom Tehnološko-metalurškom fakultetu, koji je na terenu ispitivao kako se sprovodi plan oko upravljanja otpadom, kaže nam da su ”papiri” veliki problem i iznosi podatak da je trenutno neiskorišćeno 50-60 miliona evra iz EU fonda namenjenih za deponije:
- Realno je da Srbija ima petnaestak centara, jer će sa planiranih 26 biti previše ”usitnjeno”. U svetu se na jednoj deponiji odlaže otpad koji proizvede čak pola miliona ljudi.
Za predsednika Skupštine Ekološkog pokreta ”Novi Sad” Nikolu Aleksića nema dileme - plan će morati da se menja:
- Strategija je spisak lepih želja. A napisana je samo da bi se pokazala Evropi. Međutim, ne možemo ih prevariti i dok ne ispunimo sve naloge, nećemo moći dalje.
