Pekmez kneginje Ljubice

U Beogradu možete pojesti bečku saher tortu, šampitu ili tursku baklavu i shvatiti da je Balkan idealno mesto gde se sreću poslastice i Zapada i Istoka. Centar za kulturnu inicijativu Kultura osmislio je dvočasovnu šetnju kroz Beograd, koja bi se mogla okarakterisati i kao superkaloričan zagrljaj Istoka i Zapada u prestonici Srbije u 19. veku i njeno prerastanje od orijentalne varoši u modernu evropsku prestonicu.

Program je nazvan Slatki Beograd, a turisti kreću ispred Konaka knjeginje Ljubice, gde se u znak dobrodošlice proba srpski džem od šljiva.

Jednog dana kneginja Ljubica je dan provodila sa svojom unukom u dvorištu, nešto su radile što izbliza nije moglo da se vidi. Prišao im je jedan od kneževih generala i video da njih dve čiste šljive i kuvaju pekmez. Pitao je kneginju zašto to ne da vojnicima da odrade kojih je bilo mnogo, ona mu je odgovorila da nema potrebe i da potpuno uživa u pravljenju pekmeza. Od tada je naširoko poznat kneginjin pekmez, a po njenom receptu se pravi danas za turiste.

Naš put se nastavlja pešice kroz ulicu Kralja Petra ka Knez Mihailovoj, potom uranjamo u miris i ukus baklave na Topličinom vencu. Ova slatka pita se pekla i u kuhinjama dvora Mrnjavčevića, Dušana Silnog, Hrebeljanovića. Čuvena je baklava sa dvora proklete Jerine čiji se recept održao do današnjih dana.

Poslastičarnica "Moskva"

Baklava se do sredine 19. veka smatrala hranom dostupnom samo bogatom sloju stanovništva. Turci su govorili: "Nisam dovoljno bogat da bih jeo baklavu i burek svaki dan." U 19. veku najskuplja baklava je koštala 1.000 forinti, a turisti danas mogu za 450 dinara da probaju baklavu u poslastičarnici Dukat.

Sadašnji Studentski park bio je prvobitno tursko groblje, a u prvoj polovini 19. veka pijaca, gde se mogao naći prvorazredni salep, sok od orhideje.

- Čim se malo u jesen zađe, još rano u zoru razleže se po beogradskim ulicama "salep, salep", da ti se čini da si negde u Carigradu. "Molili bi one kojih se tiče da na ovo obrate pažnju, i da narede svim vikačima da se smeste na jednom mestu, na kome će čekati mušterije, a ne buditi svet deranjem." Ovako je glasio jedan oglas u prvom broju lista "Večernjih novosti" 1893. godine, koji je izlazio do 1915. godine - priča Jovo Anđić, koji je osmislio ovu slatku turističku turu na osnovu istorijskih tekstova.

Baklava "Dukat"

Šećer u Srbiju dolazi sa Turcima, do tada su ljudi koristili samo med. Šećer se sve više koristi nakon što je Napoleon podstakao njegovu proizvodnju šećera, a prva šećerana otvorena je na Čukarici. Radila je svega dve godine, naredne četiri provela je u čestim štrajkovima nezadovoljnih radnika.

Valentino dal Asta je Italijan koji dolazi u Srbiju otvara Hostelijan, poslastičarnicu poznatu po šampitama. Ali beogradska gospoda su opčinjena majmunčetom koji je zabavljao sve prisutne sedeći Valentinu na ramenu. Jedno veče šaleći se u društvu poručili su mu: "Da su ti slatkiši isto tako dobri, koliko ti je majmun zabavan, sigurno bi imao više mušterija".

Prva srpska poslastičarnica otvorena je 1909. godine, bila je u vlasništvu Dušana Todorovića, koji nije bio odličan poslastičar, ali je imao odličan trgovački duh. A četrdesetih godina 20. veka u prestonici je bila 101 poslastičarnica.

Sredinom sedamdesetih godina poslastičarnica hotela Moskva bila je omiljeno mesto okupljanja svih Beograđana. Rukovodstvo hotela je neizmerno želelo da poslastičarnica bude nalik Zaheru iz Beča, da ima autentičan. Danonoćni rad tadašnje poslastičarke Ankice Džepine doneo je tortu sa korom od oraha i badema, sa višnjama i šamponez kremom. Dala joj je ime moskva šnit i otvorila je novu stranicu istorije poslastičarnice i hotela.