Ucenjuju vizama zbog Kosova

Ozbiljna pretnja dela evropskih država, predvođenih Nemačkom, da bi građanima Srbije, zbog lažnih azilanata, mogle da budu vraćene vize za putovanje u šengenski prostor, sve više deluje kao paravan iza kojeg se kriju politički zahtevi vezani za Kosovo.

Po azil u Evropu: Siromaštvo najčešći razlog odlaska van otadžbine

Problem lažnih azilanata postoji, ali je srpskom državnom vrhu taj vruć krompir ubačen u ruke baš uoči pregovora Beograda i Prištine. U prilog kvalifikaciji političkog pritiska ide i činjenica da su potpisnice pisma upućenog Srbiji o mogućoj suspenziji benefita stečenog pre skoro tri godine Francuska i Holandija, koje nemaju srpske lažne azilante, ali i Belgija i Švedska koje su Srbiju stavile na listu bezbednih zemalja.

Dva koraka do crne liste

Brisel priprema nova pravila za ograničenje bezviznog režima, a predlog mehanizma za privremenu suspenziju, koji je na zahtev nekih zemalja sastavila EK, u proceduri je u Evropskom parlamentu.
Poslanica EP Tanja Fajon kaže da je predlog da se vize suspenduju prvo na pola godine, s mogućnošću produžetka na još devet meseci, posle čega ide vraćanje na crnu listu.

Čim su u to uključene i zemlje koje sada nemaju problem sa azilantima iz Srbije, prema oceni političkog analitičara Branka Raduna, nema velike dileme da je reč o političkom pritisku.

Moguće vraćanje viznog režima: Tanja Fajon

- EU uvek preti kada hoće nešto da izgura u odnosima sa Beogradom. Ovog puta vizama - kaže Radun, koji smatra da to treba gledati u kontekstu prethodnih dana kada su Srbiji stigli neprijatni zahtevi vezani za Kosovo i Metohiju, a bez jasne ponude o njenom daljem napretku ka EU.

Želju institucija u Briselu i Strazburu da se novi dokument o viznom režimu što pre usvoji ne krije poslanica Evropskog parlamenta Tanja Fajon koja je nedavno izjavila da od vlasti u Srbiji zavisi hoće li se Srbija vratiti na crnu listu zemalja čiji građani ne mogu bez viza u EU. Ona navodi da se po usvajanju predloga mehanizam suspenzije bezviznog režima može brzo aktivirati jer nema menjanja zakonodavstva.

Najviše odlaze Romi i Albanci

Predsednik Vlade Ivica Dačić je rekao da među azilantima koji odlaze u Evropu najviše ima Roma i Albanaca i da je treba promeniti sredinu u kojoj žive, što je, ukazuje, dugoročan prosec.

- Da izbacujemo Rome i Albance iz autobusa, to ne bi odobrila EU - rekao je i dodao da je Srbija zatražila spisak tražilaca azila.

Predsednik Nacionalnog saveta Albanaca u Srbiji Galip Bećiri kaže da Albanci s juga Srbije, kao i Romi jesu najbrojniji tražioci azila, ali da oni ne odlaze iz političkih već iz ekonomskih razloga. Priznaje i da među njima ima i lažnih azilanata.

- Politički lideri iz Bujanovca i Preševa, i ja kao predsednik Nacionalnog saveta, pozivali smo ih da ne idu i ne podnose uzaludno zahteve za azil u zemljama zapadne Evrope. Ne slušaju, a koliko ih je otišlo, najviše se oseti u srednjim i osnovnim školama gde se svaki dan smanjuje broj učenika. Džaba, jer kad kažeš nekome da ne ide, treba da mu ponudiš nešto zauzvrat, a mi za to nemamo rešenje - kazao je Bećiri i dodao da samo državu može da reši taj problem.

D. D.

- Želimo da to bude do kraja ove godine - ističe Fajonova mogućnost koja bi građane Srbije već početkom 2013. mogla da vrati u duge kolone ispred ambasada članica EU u Beogradu.

Ona objašnjava da Berlin brine dolazak zime, kada, kako se pokazalo, raste broj azilanata, pa žuri da problem preduhitri. Otkriva i da su dogovori ponovo počeli pre nedelju dana.

U pokušaju da ukaže Briselu na štetnost mere, premijer Srbije Ivica Dačić je istakao da bi ponovno uvođenje viza ostavilo teške posledice za Srbiju, ali i EU. Predložio je i da Srbija plati troškove za srpske azilante.

Računica u prilog Srbiji

Da sve gora ekonomska situacija predstavlja pretnju porastom lažnih azilanata ukazuje i direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić.
- Ne bih potcenio pretnju EU, ali se nadam se da će oni izračunati troškove odluke i shvatiti da je skuplja varijanta ukidanje bezviznog režima, jer bi morali da vraćaju konzularna odeljenja i administraciju za taj posao - kaže Janjić koji se nada da građanima Srbije neća biti ukinuta povlastica bezviznog putovanja.

- Reč je o manje od 10.000 azilanata u celoj Evropi. Mi ćemo za njih platiti troškove jer bi to bila manja šteta za Srbiju nego ukidanje viza - ukazao je, naglasivši da je vizna liberalizacija jedina konkretna stvar EU koju su građani Srbije videli u poslednjih nekoliko godina.

Platićemo za azilante: Premijer Ivica Dačić

Dačić je obećao da će učiniti sve da ne bude ukinuta vizna liberalizacija i da će to biti tema svih njegovih razgovora sa zvaničnicima EU. Kako je rekao, već danas ili sutra trebalo bi da se sastane s radnom grupom za pitanja lažnih azilanata.

On ističe da su Srbija i EU uradile dosta zajedno i ne zna zašto bi neko koristio Srbiju i Makedoniju kao primer za države kojima treba da se ukinu vize.

Da politika ima prste u tome, pokazuje i izjava predsednika Nacionalnog saveta Albanaca u Srbiji Galipa Bećirija koji ukazuje da broj onih koji odlaze iz Bujanovca i Preševa smanjen u odnosu na 2009. i 2010. godinu. Napominje ipak da taj proces od ukidanja viza nije prestajao i "da ljudi ne bi odlazili kada bi imali gde da rade".

Makedonija: Pojačane kontrole na granici

Makedonske vlasti će preduzeti sve mere da bi sprečile put lažnim azilantima u zemlje Evropske unije, a policija neće dozvoliti da mali broj takvih ljudi oduzme pravo za slobodno putovanje većini građana Makedonije.

Crveno svetlo za uzbunu se upalilo nakon ponovne pretnje Nemačke da će inicirati proveru vizne liberalizacije za Makedoniju zbog povećanog broja ljudi koji traže azil.
Pored pojačane kontrole na svim graničnim prelazima, policija je u saradnji sa drugim institucijama počela da traži ljude i firme koje mame građane nudeći im azil i posao u Evropi.

Do sada je izvršeno 398 kontrola u 118 turističkih agencija, u 38 firmi za prevoz putnika i kod 22 privatna prevoznika, a tužilaštvu su podnete tri krivične prijave protiv osmoro ljudi zbog zloupotrebe bezviznog režima.

Međutim, uprkos pojačanim akcijama policije, građani Makedonije i dalje masovno hrle u zapadnoevropske zemlje. Samo u Nemačkoj je od 1. do 10. oktobra zahtev za dobijanje azila podneo 591 državljanin Makedonije, a u septembru se njihov broj enormno povećao sa 620 na čak 1.040.
D. Lj. JOKSIĆ