"Telekom Srbija" tajnovitiji od Udbe
Ako neki građanin Srbije ima potrebu da se javi tzv. tajnoj policiji, Udbi, što bi narod rekao, "Bezbednosno informativnoj agenciji", kako se danas zove, onda je procedura vrlo jednostavna. Izađete na njihov sajt (www.bia.rs) tu su mejlovi, možete da pišete direktno prvom čoveku Službe, njegovim pomoćnicima...Imate i brojeve telefona. Nije sigurno da ćete dobiti baš direktora Rodića ali neko će vas saslušati. Javljaju se na svaki poziv. Podsećam, u pitanju je tajna policija Republike Srbije.
Početkom ove godine, februara meseca, jedna žena nazove kabinet ministra policije Srbije, Ivice Dačića, i sva očajna objasni sekretarici da treba ministra kako bi mu prenela da je njen sin u poziciji da ne dobije gotovo izvesan posao samo zato što jedna služba u Subotici, deluje u sastavu MUP-a Srbije, odugovlači sa izdavanjem lične karte a rok za prijavu na konkurs za posao ističe. Sekretarica kao sekretarica, objašnjava ženi da je ministar zauzet, da ima sastanak, goste, ali ona mučenica uporna...hoće ministra. Sačekajte, reče sekretarica. Usledi muzička pauza i ubrzo kroz "žicu" prostruja poznati glas: Ministar Dačić ovde, recite gospođo.
Spuštanje slušalicePokušao je ogorčeni vlasnik gluvog telefona da razgovara sa nekim iz Informativne službe "Telekoma Srbija", šefica je izvesna Marija Bošković, čiji je telefon takođe dobio preko veze, jer ni njega nema na sajtu ovog javnog preduzeća-ali je tamo prošao još gore nego u kabinetu generalnog. Istina, dobijao je vezu ali nije uspeo da se probije čak ni do glasa, pošto bi mu odmah zalupili slušalicu. |
Ova sva usplahirena jedva uspeva da iznese svoj problem. Dačić je smiruje, kaže da nema razloga za nervozu, zapiše neophodne podatke i reče joj da sutra pošalje sina po ličnu kartu. Završeno. Žena i danas po Beogradu prepričava kako je preko ministra lično rešila problem lične karte.
"Telekom Srbija" je javno preduzeće, oni su stvoreni da šire mogućnosti komunikacija među ljudima, za to su plaćeni (veoma dobro) njihov posao je da budu na usluzi svojim korisnicima. Tako bi trebalo da bude...ali nije. Slučaj koji sledi je iz prve ruke.
Korisniku usluga "Telekoma Srbija" fiksni telefon isključen je nekoliko dana. Čovek zove njihov broj za prijavu kvara, 977, i prijavljuje problem. Dobro, registrovali smo slučaj, odgovara ljupki ženski glasić. Prolaze dva dana, ništa. Čovek ponovo zove 977. Javlja se muški operater. Vidim kaže, da ste prijavili slučaj. Jesam, ali telefon još uvek nije u funkciji. Radimo gospodine, radimo. Ali, sami ste rekli da ćete kvar otkloniti u roku pet dana, pa ništa. Radimo gospodine, radimo, ponavlja onaj na info-telefonu.
Prolazi još jedan dan, vlasnik gluvog telefona ponovo zove i opet mu saopštavaju da se na slučaju radi. Čoveku otkaže nervni sistem, oseća da ga ponižavaju, prave od njega budalu, i donosi odluku da zove nekoga iz vrha Telekoma. Ali, nema telefon.
Ništa lakše, ima na njihovom sajtu. Ode do komšije koji ima internet, jer njegova fiksna linija nije u kvaru, izađe na sajt (www.telekom.rs) i udari u neprobojni zid. Nigde ni jednog telefonskog broja rukovodeće strukture. Ni jednog. Upravni odbor, Nadzorni odbor, generalni direktor, zamenici, pomoćnici, nikoga ne možeš da nazoveš jer su telefoni sakriveni. Makar da se izjadaš, da moliš, kumiš za ono što je tvoje.
"Telekom Srbija" je u ovom času najtajnovitija organizacija u Srbiji. Oni sa narodom nemaju vezu . Narod je tu da plaća račune a ne da se javlja, buni i jada. Kontakt uzvišene gospode sa narodom u "Telekomu Srbija" nije predviđen.
Čovek zove službu 988, traži telefon generalnog Telekoma, ali dobija gotovo neverovatan odgovor: "Takvu informaciju ne možemo da damo". Nije predviđeno. Nekim čudom ovaj ipak dolazi do broja generalnog direktora Telekoma, zove se Predrag Ćulibrk, i okrene taj broj. Traži direktora. Sekretarica šokirana najpre činjenicom da se neko uopšte probio do njenog direktora a onda drskošću da taj istog Ćulibrka traži za razgovor, mrzovoljnim glasom odgovara "direktor nije tu". Kraj veze. I kraj pameti u "Telekomu Srbija".
