Potopljene milijarde i očekivanja
Najava ministarke energetike u Vladi Srbije Zorane Mihajlović da će ući u pregovarački tim Srbije u dijalogu sa Prištinom "jer je energija jedno od najvažnijih pitanja" i "da se ozbiljno, već duže vremena, u saradnji sa Kancelarijom za KiM, priprema za ovu temu", potvrđuje da će Beograd pokušati da, uz pomoć međunarodne zajednice, sačuva bar elektroenergetske resurse na severu Kosmeta, a po mogućstvu i da naplatom ili nekim prebijanjem izvuče i nešto od odavno "izgubljenih" resursa južno od Ibra.
Mada Srbija polaže puno pravo na kompletan elektroenergetski potencijal na Kosovu i Metohiji, jer je samo u termoelektrane u Obiliću, ugljenokope oko Kosova Polja i branu i jezero Gazivode kod Zubinog Potoka, uložila milijarde evra, mahom iz inostranih kredita koji se još vraćaju, male su šanse da povrati to ogromno bogatstvo.
Ulagali pola vekaU svojoj knjizi o ekonomiji Kosova dr Nenad Popović navodi da je Republika Srbija u proteklih 50 godina uložila preko 17 milijardi dolara u Kosovo i Metohiju. On se sve vreme zalaže za to da srpski pregovarači imaju tu činjenicu u vidu kad na dnevnom redu bude imovina Srbije na Kosovu. |
Najmanje iz dva razloga: jedan je što Kosovo bez Obilića, rudnika uglja u Kosovu Polju i jezera Gazivode jednostavno ne može da funkcioniše i postoji kao država. Drugi razlog je taj što su na kosovske elektroresurse odavno, neki tvrde i mnogo pre bombardovanja 1999, oko bacili stranci, među kojima su i Medlin Olbrajt, Vesli Klark, Vilijem Voker, Kristofer Del i mnogi drugi koji su bili glavni zagovornici bombardovanja Srbije, a sada se pojavljuju kao kupci strateških objekata.
Scenario je jasan: sve što je na Kosovu gradila Srbija kupiće od Prištine, ne od Beograda, moćnici iz belog sveta a onda će vodu, ugalj, struju i sve ostalo skupo prodavati albanskom narodu.
Ma koliko imala dokumentacije i pregovaračkog dara, šanse ministarske Zorane Mihajlović i pregovaračkog tima Srbije vrlo su male ili nikakve iz prostog razloga što Albanci i njihovi moćni mentori ne haju za međunarodno pravo, sudove, dogovore i argumente Srbije. Oni priznaju samo silu koju u ovom trenutku na Kosovu poseduju samo Albanci i NATO.
Hoće i bakar, srebro, zlatoAlbanci i njihove gazde iz inostranstva žele po svaku cenu i kontrolu nad Trepčom u Zvečanu, Flotacijom Kopaonik u Leposaviću (koja sve vreme radi) i rudnicima olova, cinka i srebra: Stari trg, Belo brdo, Crnac i Koporić na Kopaoniku. Ako bi proradila topionica u Zvečanu, ili samo jedan njen deo, opštine Leposavić i Zvečan bile bi bogataši. U neposrednoj blizini, na Rogozni, koja delom pripada Kosovu, a delom Srbiji, otkrivene su i ogromne rezerve rude bakra, srebra i zlata. I za "privatizaciju" ovih strateških resursa zainteresovani su već pomenuti: Englezi, Francuzi, Nemci i Amerikanci. |
Ipak, postoje izvesni izgledi da se spasu bar jezero, brana i hidrocentrala Gazivode i velika trafo-stanica Valač na severu Kosmeta. To neće biti moguće pregovorima već samo odlučnošću Srba da ostanu na ovim prostorima, da ne dozvole formiranje granice sa Srbijom i dovođenjem albanskih carinika na Brnjak i Jarinje.
Sve pod kontrolom firme Ibar-LepenacAkumulacija jezera Gazivode raspolaže sa oko 400 miliona kubnih metara vode, a hidroelektrana izgrađena u Veljem Bregu kod Zubinog Potoka 35 megavata struje, uz dodatna ulaganja mogla bi znatno više, mogla bi da električnom energijom opskrbi ceo severni Kosmet. Jezerom, branom i hidroelektranom godinama gazduje firma Ibar-Lepenac, koja je osnovana u Prištini. Pokušaji da se sedište prebaci u Zubin Potok nisu uspeli čak ni u vreme Miloševićeve apsolutne vlasti na Kosmetu, jer se prebacivanju protivila srpsko-albanska birokratija u Prištini. |
- Bez vode sa jezera Gazivode, koje nam je potopilo najbolju zemlju u Ibarskom Kolašinu i svojevremeno raselilo (proteralo) 8.000 Srba, ne mogu da rade ni ugljenokopi u Kosovu Polju, niti termoelektrane u Obiliću. Voda sa jezera koristi se i za piće dela južnog Kosova i navodnjavanje Metohije. Svake godine Priština nam, uz pomoć Kfora i Euleksa otme šest do 10 miliona evra, od tih para naša opština mogla bi sasvim pristojno da živi - kaže Miodrag Andrić, član Opštinskog veća u Zubinom Potoku. On ponavlja da je "narod ovog kraja odlučan da ovo ostane deo Srbije i da mi gazdujemo našim resursima".
- Nemamo ništa protiv da Priština i dalje koristi našu vodu, ali to mora da plati. Pregovarački tim Srbije ne bi smeo ni po koju cenu da se odriče ni Kosova, niti resursa koji su na teritoriji gde su Srbi u većini - naglašava Andrić.
Nema praktičnih pitanja, sve je politika
Dr Boris Begović, profesor Ekonomskog fakulteta i član delegacije srpskog pregovaračkog tima na razgovorima 2006. i 2007. godine u Beču o budućem statusu Kosova i Metohije, izjavio je za "Politiku" da su pitanja imovine i potraživanja u budućim pregovorima Beograda i Prištine nezaobilazna.
- Bez pretovora o imovini, spoljnom dugu, o nasleđenim obavezama i o potraživanjima bilo koje vrste nema statusnih pregovora - kaže Begović. Takozvani pregovori o praktičnim pitanjima za Begovića su "bacanje prašine u oči", odnosno zamagljivanje suštine.
- O "praktičnim pitanjima" mogu da razgovaraju privatna lica. Ovde je reč o političkim pregovorima - izričit je Begović.
Kad god je u protekloj deceniji Priština posezala za svojinom u južnoj srpskoj pokrajini, zvanični Beograd je jasno stavljao do znanja da će se boriti za svoja prava i svoje vlasništvo.
Jer, srpske državne institucije su procenile da je ukupna vrednost nepokretnosti na koje pravo polažu država, njena privredna i javna preduzeća oko 220 milijardi dolara, navodi "Politika".
