Brisel "beži" iz srca Srba
Dva dokumenta pristigla protekle nedelje iz Brisela na beogradske adrese - izveštaj Evropske komisije bez datuma za početak pristupnih pregovora i "strateški papir" kojim se traži poštovanje teritorijalnog integriteta Kosova - spustiće bar za još podelak raspoloženje ovdašnje javnosti prema onome što se naziva "evrointegracije", pišu Večernje novosti.
A entuzijazam građana za ulazak u EU ovde je već poduže na nizbrdici - opada srazmerno udaljavanju mogućeg trenutka kada će se i na našim graničnim prelazima zavijoriti plave zastave sa gomilom zvezdica. Sada je taj horizont pomeren za tamo negde posle 2020. godine. U najboljem slučaju.
"Građani slušaju i poruke iz EU, ali i reagovanje Beograda na njih. Naše reakcije idu od ljutnje zbog nekog stava do toga da taj stav nismo najbolje razumeli. To stvara konfuziju u glavama ljudi", kaže za Večernje novosti Milica Delević, predsednica skupštinskog Odbora za evropske integracije. "Ako političari svojim izjavama stvaraju utisak da su razočarani, i građani će se tako osećati".
Grubješić: Građani žele promeneSuzana Grubješić ocenjuje da je podrška građana ulasku Srbije u EU i dalje najveća podrška javnosti nekom društvenom procesu. "Ne postoji ni stranka ni političar koji imaju takvu podršku. A za razliku od nekih političara, građani su veoma svesni toga da je u Srbiji potrebno sprovesti reforme zbog nas samih, a ne zato sto to traži Brisel. Entuzijazam će opasti, ako se reforme budu odlagale i ako populizam bude dominirao. Građani žele promene i spremni su za njih. Ako ne bude promena imaju puno pravo da izraze nezadovoljstvo i da menjaju vlast. |
A da li je, posle svega, Srbija dalje od EU nego što je ikada bila u poslednjoj deceniji?
"Nije, u smislu onog što se od nas očekuje", poručuje Milica Delević. "Ali naša vlast mora doneti odluku šta Srbija hoće i prilagoditi rečnik tome, jer je vrlo opasno stvarati utisak da mi diktiramo uslove.
Suzana Grubješić, potpredsednica Vlade za evropske integracije, uverena je da je Srbija danas bliža EU nego ikad pre:
"I to ne kažemo mi, već zvaničnici iz Brisela. Ambasador Dežer je to javno rekao pre nekoliko dana. Put Srbije ka EU nije ni lak ni jednostavan. Nova vlada se susrela sa ozbiljno poljuljanim kredibilitetom države u očima EU jer su naši prethodnici jedno pričali, a drugo radili i postizali dogovore u poslednji čas, koje su potom proglašavali "velikom pobedom Srbije". Za dva meseca smo pokrenuli stvari sa mrtve tačke".
Grubješićeva naglašava da su odnosi naše zemlje i Brisela na najvišem mogućem nivou.
"Ali uvek ističem da ti odnosi moraju da budu iskreni i partnerski, jer jedino na taj način možemo da stignemo do cilja, najpre do dobijanja datuma za početak pregovora, a dugoročno i do punopravnog članstva - pojašnjava naša sagovornica".
Podrška smanjena za sedam odstoPrema istraživanju TNS Medija galupa, koje je objavljeno pre dva dana, na pitanje kako biste glasali na referendumu o ulasku Srbije u EU, 42 odsto građana bi glasalo za ulazak, 36 odsto protiv, neopredeljenih je devet odsto, a ne bi izašlo 14 odsto građana. A u istraživanju koje je u avgustu objavila Kancelarija za Evropske integracije, za ulazak u EU bilo je 49 odsto građana, protiv 25 odsto, ne bi glasalo 19 odsto, a odgovor da ne zna kako bi glasalo dalo je osam odsto građana Srbije. |
Predrag Simić, bivši ambasador Srbije u Parizu, kaže da da zvanični Beograd mora precizno da odluči šta hoće, odredi svoje mogućnosti i postavi se prema njima.
On ocenjuje da je podrška građana evropskim integracijama pala ispod 50 odsto, što je, naglašava, i očekivano:
"Građani vide krizu evrozone, jasno im je da EU ima probleme koje mora da reši pre novog proširenja. I sama ta činjenica smanjuje podršku".
Cvijetin Milivojević, direktor agencije "Pragma", kao jedan od razloga za pad evroentuzijazma navodi ultimatume iz Brisela koji se čak ne tiču "dana D", odnosno pristupanja Uniji, već dolaze mnogo ranije.
"Osim toga, konfuziju stvaraju i objašnjenja naših političara", kaže Milivojević.
Kao treći razlog za "hlađenje" prema EU, on navodi to što je perspektiva članstva veoma daleko.
"Neki kažu da će se to dogoditi 2020, neki čak i 2030. godine. Sve i kada bismo sada priznali Kosovo, pitanje je kada bismo postali član EU. To je priča na dugom štapu", uveren je on.
