Godinama na birou, a biraju posao
Stopa nezaposlenosti u Srbiji galopira iz dana u dan, a osobe sa fakultetskom diplomom bi radije da budu na birou, nego da rade bilo kakav posao, piše beogradski Pres.
Povećanje nezaposlenosti nije problem koji je obuhvatio samo našu zemlju, već i mnogo razvijenije države u Evropi i svetu.
Razlika je, međutim, što se u drugim zemljama nezaposleni inženjeri, umetnici, pravnici i ekonomisti rado prihvataju i poslove za koje nije potrebna fakultetska diploma, dok se srpska inteligencija radije odlučuje da sedi na birou i čeka posao, koji će jednog dana - možda - i dočekati.
"Gubitak posla za neke noćna mora, a za neke podsticaj"Psihoterapeut Zoran Milivojević kaže za Pres da, dok je gubitak posla za neke noćna mora, snalažljivim i vrednim ljudima to može biti podsticaj. "Strahovi i zabrinutosti vezani za posao sve su češći s obzirom na sadašnje stanje na tržištu rada. Treba imati na umu da put do uspeha vodi preko neuspeha, pa je zato važno da ne pokleknemo prilikom pojave problema. Ko se najbolje prilagodi promenama, biće mu najlakše kako na poslu, tako i u privatnom životu," kaže Milivojević. |
Nezaposlenost tera ljude na čudne odluke, reći će neko kad pročita sledeće redove. Jedan Britanac, Džejmi Foks (22), diplomirao je engleski jezik i muziku, ali je počeo da radi - kao strašilo. Poslodavac mladog Džejmija je lokalni farmer, koji momku plaća da sedi na njivi i tera proždrljive ptice. Oruđa kojima barata su zvono za krave i harmonika, a obuka za ovako neobičnu profesiju trajala je nekoliko sekundi, piše Pres.
"Uglavnom sedim i čitam, ali čim vidim ptice moram da ustanem i oteram ih. Nije to loš posao. Neki ljudi me ismevaju, naravno da ne nameravam da budem strašilo do kraja života. Ali trenutno mi taj posao odgovara jer bolji nemam," kaže vredni radnik.
Ovo je bila priča o jednom Džejmiju, a pravo pitanje je koliko bi ljudi u Srbiji bilo spremno da uradi nešto slično i obezbedi sebi i svojoj porodici kakav-takav prihod. Shvatate i sami - kod nas nema mnogo takvih.
Stopa nezaposlenosti u Srbiji je 25,5 odsto, ali - iako izgleda neverovatno mnogi od njih i te kako biraju poslove i odbijaju prekvalifikacije. Naravno, ne treba ni očekivati da neko mukotrpno završava fakultet nekoliko godina a posle toga rado pristane da bude perač prozora, ali u vreme opšte ekonomske krize bilo kakva dnevnica je bolja od sedenja i čekanja. Ipak, u našoj zemlji na nivou statističke greške je broj onih sa fakultetskom diplomom koji su spremni, recimo, da čuvaju decu, obavljaju neke uslužne delatnosti ili prodaju od vrata do vrata...
Rešio da proda fakultetsku diplomuAko je suditi prema oglasu koji se u aprilu ove godine pojavio na internet oglasniku Market.ba, 2.500 konvertibilnih maraka, odnosno približno 1.300 evra vredi fakultetska diploma. Mersad Gušić iz Sarajeva iz očaja je odlučio da proda diplomu jer, kako tvrdi, od nje nema nikakve koristi. "Prodaja diplome jedan je vid protesta protiv opšteg stanja. Pre ovoga sam mislio da izađem na ulicu i prosim pokazujući diplomu, kao oni što prose sa lekarskim nalazima. Međutim, kazna za prosjačenje je 250 maraka (oko 130 evra), pa ne bih imao odakle da platim", kaže Gušić, koji je završio sociologije na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu. |
Pomenuti farmer sa početka priče imao je sreće da nađe Džejmija, dok smo svedoci da naši domaći farmeri godinama unazad uzaludno traže pastire, berače malina, fizičke radnike, piše ovaj list.
"Generalno, naši nezaposleni pokazuju manje interesovanja za obavljanje teških fizičkih poslova u oblasti poljoprivrede, rudarstva, građevinarstva... Niko neće da bude zidar, armirač, tesar, zavarivač," napominju u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.
Tako će više od 57.000 pravnika i dalje radije sedeti na birou i čekati bolje sutra nego prihvatiti posao terenske prodaje osiguranja i zaraditi kakvu-takvu dnevnicu. Nije drugačije ni kada su u pitanju lekari, koji nikako ne bi prihvatili posao lekara opšte prakse ako su specijalizirali. Sujeta „krasi" i diplomirane ekonomiste, ali i filozofe, filologe...
Kako kažu u NSZ, jedan od razloga za odbijanje posla je i to što poslodavci sve češće nude plaćanje na procenat.
"Dešava se da nezaposleni odbiju posao ako se traži fleksibilno radno vreme, ali i one poslove kod poslodavaca koji očekuju da osoba obavlja više različitih poslova, takozvani "čovek za sve". Veće interesovanje postoji za poslove koji su vezani za jedno mesto (administrativni poslovi, finansije, osiguranje), bez obzira na zanimanje, kao i za poslove u trgovini i ugostiteljstvu," kažu u ovoj službi.
Na pitanje na koje sve pomalo neobične poslove su obrazovani ljudi kod nas spremni da pristanu, iz Nacionalne službe za zapošljavanje odgovaraju da visoka stopa nezaposlenosti i teška ekonomska kriza ipak pokreću ljude da se bave poslovima za koje se mnogi nisu školovali.
"Iz iskustva saradnika koji rade na podsticanju preduzetništva, neke od zanimljivih poslovnih ideja su pansion za kućne ljubimce, otvaranje radnji za izradu suvenira i rekonstrukciju tkanih delova nošnji. Još uvek opstaju i stara zanimanja. Poznato je da su sada aktuelne i „profesionalne provodadžije", koji se bave bračnim posredovanjem, a sve aktuelnija je profesija izvršilaca naplate, potaživanja za pravna i fizička lica," kažu u NSZ.
