Lekari prepisuju neregistrovane lekove
U domaćim apotekama mogu se naći neregistrovani lekovi, koje čak i izabrani lekari preporučuju pacijentima, saznaje dnevni list "Danas“.
Pri tom, nije reč o takozvanoj Listi D, medikamentima namenjenim lečenju određenog pacijenta, za koje zbog male potrošnje proizvođači nemaju interesa da pokreću postupak registracije.
Izabrani lekar (samoinicijativno ili na predlog kolege specijaliste) preporuči pacijentu lek koji nije registrovan. Pošto direktne paralele (leka istog sastava i dejstva) nema, pacijent kreće u potragu po apotekama.
Farmaceuti, iako po zakonu odgovorni za izdavanje leka, svoj postupak pravdaju izlaskom u susret bolesnom čoveku. Na kraju, pacijent kupuje i primenjuje lek, iako ne razume uputstvo na mađarskom ili nekom drugom jeziku.
"Pitanje registracije nije samo forma. To je pitanje sigurnosti i efikasnosti leka, potvrda da sadrži navedene supstance. S druge strane, ako takav medikament izazove neko neželjeno dejstvo, to ne može da se prijavi Nacionalnom centru za farmakovigilancu u Agenciji za lekove, jer lek nije registrovan. Postoji i mogućnost falsifikovanja, tako da se ne zna šta je u takvoj kutiji“, rekla je za "Danas“ apotekar Vukosava Stevanović iz Udruženja Farmaceustko jezgro.
Naša sagovornica je uverena da je šverc lekova danas u velikoj meri smanjen, ali nije iskorenjen.
"Niska, ekonomski neodrživa, apotekarska marža od 12 odsto podloga je za šverc. Privatni apotekari kojima nije dozvoljeno da rade sa Fondom zdravstva, gledaju da "prežive“, a struka je zakazala“, smatra Stevanovićeva.
Motilium, ekstencilin, rezohin, neki su od lekova koji stižu nepoznatim kanalima. U staračkim domovima, kako navodi izvor našeg lista, gomile neregistrovanih lekova za spavanje daju se korisnicima.
"Bilo bi bolje kada bi se takvi lekovi uvozili legalno, kada se sakupi dovoljna ’inicijalna količina’ narudžbi, a ne ovako, na svoju ruku. Većina apotekara nije ni svesna da može krivično da odgovara. Apotekar je ’poslednja kontrola’ lekara, da li propisana doza leka odgovara godinama pacijenta, njegovoj težini. Trebalo bi da ima i telefon lekara, sa kojim se konsultuje ukoliko nešto ne odgovara“, objašnjava sagovornik "Danasa“.
Ima neregistrovanih lekova koji su legalno u Srbiji, jer su neophodni, ali proizvođač iz nekog razloga neće da ga registruje, podseća ministar zdravlja Tomica Milosavljević. Reč je o D listi lekova, a stvoren je brz i nekomplikovan mehanizam njihove nabavke.
"S druge strane, ako je neko nelegalno stavio u promet krijumčaren lek to je kršenje zakona. Nema univerzalnog efikasnog rešenja, ni u EU, ni u svetu. Drugo, nekada se može falsifikovati čitavo pakovanje“, kaže ministar i podseća na više bolnih iskustava prethodnih godina u Srbiji.
"Jedno je bilo falsifikovanje dokumenata Agencije za lekove pa smo uveli štampanje u kovnici novca. Umesto omeprazola u kutijama je bio C vitamin, umesto seruma tetanusa - voda. I onda smo u stručnim telima to detaljno razmatrali i uveli zaštitnu markicu koju štampa kovnica novca. Ta mera još nije zaživela, jer se industrija jako protivila. U međuvremenu, počela je rasprava o izmeni Zakona o lekovima koja je sad u toku. Obeležavanje je jedan od načina kako su to regulisale neke zemlje, recimo Španija, Francuska, Italija. Kad kupite lek u apoteci, ako nema tu markicu, onda nije legalno na tržištu. Nadam se da će se time rešiti veliki broj problema“, uveren je ministar.
Opravdanje farmaceuta koji nabavljaju lekove "ispod žita“ da izlaze u susret pacijentima, ne stoji. Jer, kaže Milosavljević, jasno je da oni krše Zakon o lekovima, a u izmenama zakona trebalo bi da se uvedu strože sankcije, kao što je zabrana obavljanja delatnosti.
"Zabluda je da bi problem rešio veći broj inspektora. Problem rešava dobra proizvođačka praksa, dobra veletrgovinska i dobra maloprodajna praksa. Treba da se shvati da u sistemu ima više aktera. Jedan je ministarstvo zdravlja, jedan ALIMS, jedan RZZO, komore i stručna udruženja. I Komori mora da bude u interesu da svaki apotekar koji je član komore to stvarno radi kao apotekar“, zaključuje Milosavljević.
