Pljušte otkazi, a život sve skuplji!

Primena trgovinskog sporazuma sa EU neće popraviti stanje u Srbiji. Iako se političari "kunu" u napredak ekonomije, građani ne mogu da izdrže ni sadašnje uslove, a kamoli najavljena poskupljenja struje, goriva i osnovnih namirnica.

Prelazni trgovinski sporazum Evropske unije i Srbije, koji predviđa postepenu liberalizaciju trgovine, juče je zvanično stupio na snagu.

Na sva usta se pominju njegove prednosti, dolazak stranih investitora, ali mali su izgledi da će to olakšati život građanima Srbije.

Talas poskupljenja, gladni radnici na ulicama, stečaji i bankroti su ono što obeležava svakodnevicu države.

Ipak, sveopšte beznađe u srpskoj ekonomiji ne sprečava domaće političare da slavodobitno govore o trgovinskom sporazumu sa EU, kao "istorijskom uspehu".

Nema se ni za hranu Prema statistici, cene su u decembru 2009. godine u odnosu na decembar 2008. porasle za 10 odsto. Za 20 odsto poskupeli su mleko, sir, jaja, povrće, šećer.   Cene osnovnih derivata nafte na benzinskim pumpama tokom prošle godine zabeležile su rast u proseku za 46 odsto. Prosečna plata od 329,05 evra ne uspeva da pokrije prosečnu potrošačku korpu od 370 evra, dok prosečna penzija od 214 evra ne može da napuni ni minimalnu korpu od 224 evra.   Goran Papović smatra da za 370 evra ne mogu da se zadovolje potrebe prosečne porodice, nego je za to neophodno izdvojiti bar 540 do 570 evra.

Ekonomista Ljubomir Madžar u izjavi za "Vesti" kaže da zvanična primena sporazuma nije "preterano dobra vest" i da nemamo mnogo razloga za slavlje.

- Dosadašnje dozvoljene kvote ni do sada nismo koristili, a nažalost, kako stvari stoje, izgleda da će tako biti i ubuduće. Uvozna roba će lakše ulaziti u našu zemlju, pa će neki proizvodi biti jeftiniji, ali za našu privredu situacija nije nimalo dobra - smatra dr Madžar.

Od početka 2000. godine, uvoz je opustošio srpsku privredu, dodaje on, a zbog precenjenog kursa dinara mnoga preduzeća, koja su inače dobro poslovala, propala su.

- Sada sa dodatnom liberalizacijom uvoza, situacija za naša preduzeća će biti još teža - kaže dr Madžar.

Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, kaže da početak zvanične primene trgovinskog sporazuma za građane Srbije neće značiti mnogo ukoliko se ne oslobodimo alavih trgovaca.

Cena goriva najviša u Srbiji Najnovije poskupljenje benzina je treće od početka godine. Benzin u proseku košta 1,11 evro, dok se evrodizel može pazariti za 1,10. Akcize na naftne derivate su među najvišim u regionu i kreću se od 50 do 65 odsto.     Primera radi, građani BiH plaćaju benzin po litru 0,95 evra, Hrvati 1,03 evra, dok vozači u Crnoj Gori za litar benzina daju 1,09 evra. S druge strane, prosečna plata u Srbiji je 329,05 evra, dok žitelji BiH mesečno primaju u proseku 394,5 evra.   Stanovnici Crne Gore mesečno zarađuju u proseku 456 evra, dok su u Hrvatskoj prosečne plate 724,13 evra.

- Marže u Srbiji su među najvišima u svetu, čak 60 do 70 odsto od ukupne cene proizvoda. Ako i postoji mogućnost da uvozna roba pojeftini, naši trgovci će zadržati visoke cene.

Srbija se mora oslobodti generalnih distributera, koji imaju dozvolu za uvoz svega i svačega. Dok se to ne dogodi ne pomažu nikakvi trgovinski sporazumi - smatra Papović.

Ataku na građane, pored alavih trgovaca, dodatno "pomažu" i ministri jer su "uskladili" namete na alkoholna pića, pivo, cigarete i naftne derivate.

Iza usklađivanja cena sa svetskim kretanjem nafte, u stvari se sakrilo novo poskupljenje. Tako, uz povećanje akciza za 1,58 odsto, vozače u Srbiji dodatno boli glava.

Ni Ministarstvo rudarstva i energetike nije sedelo skrštenih ruku, pa je najavilo poskupljenje električne 

Dinkić upozorava? Ranka Savić kaže da je 251.000 ljudi samo u prošloj godini ostala bez posla. - Kad iznesem cifre javno, zovu me razni šefovi kabineta iz Dinkićevog ministarstva da me upozoravaju. Neka Dinkić pođe sa mnom da na licu mesta pogleda te ljude u oči. Oni gladuju, nemaju za hleb. Deca su im gladna, a oni danima po ovoj zimi na ulici, plaču od muke. Da li neko to vidi? - kaže Savićeva.

energije od proleća, i to za trećinu.

- Agencija za energetiku je utvrdila da EPS ima pravo da poveća cenu električne energije za 30 odsto, ali EPS neće tražiti da struja u narednoj godini poskupi u tom procentu.

Poskupljenja će ipak biti, najverovatnije od 1. aprila - tešio je građane predsednik UO Elektroprivrede Srbije Aca Marković.

Saradnici Ekonomskog instituta upozorili su Vladu da će viša cena struje dovesti do poskupljenja svih ostalih namirnica.

- Ako bude poskupela i struja, to će takođe uticati na maloprodajne cene, ali se ne može reći koliko, kada se ne zna ni koliku će cenu električne energije Vlada na kraju odobriti, kaže saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić.

Predsednik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić kaže da će 2010. biti obeležena "gladovanjem i masovnim protestima, ako Vlada ne uradi nešto po hitnom postupku".

- Ovo je rezultat loših privatizacija. Ova godina biće obeležena strašnim nemirima, ukoliko naši ministri nešto ne urade, ali odmah! - kaže ona za "Vesti".

U Srbiji je sve više onih kojima je jedini obrok tokom dana onaj iz narodne kuhinje. Usluge narodnih kuhinja, čiji rad organizuje Crveni krst u saradnji sa lokalnom samoupravom, koristi oko 22.000 korisnika. Nove kuhinje potrebne su i u Valjevu, Rači, Knjaževcu, Varvarinu, Bečeju, Beloj Crkvi, Zrenjaninu i Somboru.

Strane investicije jedina šansa Ozvaničenje Prelaznog trgovinskog sporazuma praktično ne donosi ništa novo, osim što će prema rečima Vensana Dežera, šefa delegacije EU u Srbiji, naša zemlja postati privlačnija za strane investitore. Da podsetimo, Srbija još od 2000. godine ima pravo da bez carina izvozi u EU, što znači da se sva industrijska i poljoprivredna roba izvozi bez ograničenja, izuzev šećera, koji ima ograničenje od 180.000 tona godišnje, vina - 63.000 hektolitara (prvobitno je bilo odobreno 144.000) i junetine od 8.700 tona (prvobitno je bilo odobreno 9.950 tona). Ove prvobitne kvote su smanjivane, jer naši poljoprivrednici nisu ni dosad mogli da ispune dozvoljene kvote, pa tako primera radi, godišnje na evropske trpeze plasiramo skromih 2.000 tona junetine. Uzrok ovako lošeg stanja je neusklađenost zakona sa EU, a u našoj zemlji tek pet klanica ima sertifikat o izvozu mesa. Uprkos tome, Srbija je od 1. januara 2009. počela jednostrano da primenjuje sporazum, a šteta od toga bila je, prema pojedinim procenama, oko 500 miliona evra. Situacija bi se mogla preokrenuti stranim ulaganjima, ali prema rečima Gorana Živkova, bivšeg ministra poljoprivrede, Srbija nije uspela da privuče ozbiljne investitore. S druge strane, Kostadin Pušara, ekonomski stručnjak, kaže da su Srbiji potrebna ulaganja od tri milijarde evra, što je kako ističe, "nedostižan san srpskih privrednika".   Monopolisti gazduju   Građani su dodatno ugroženi zbog postojanja monopola u našoj zemlji, a prema najnovijem istraživanju Svetske banke i Svetskog ekonomskog foruma o uslovima poslovanja i konkurentnosti u Srbiji, pokazala su da "monopoli drže Srbiju na 131. mestu u svetu". Loši smo i po uslovima poslovanja, gde smo zauzeli 88. poziciju od ukupno 183 države. Ispred nas su Makedonija, Slovenija, Crna Gora, pa čak i Albanija.   "Nema boljitka"   Potpredsednik Nove Srbije Dubravka Filipovski smatra da je Vlada napravila propust kad je potpisala ugovor o jednostranoj primeni trgovinskog sporazuma i da će proći dosta vremena dok se stanje u privredi ne popravi - Vlada je donela odluku koja se pokazala kao poražavajuća za našu privredu. Jednostranom primenom ovog sporazuma dosta smo izgubili, uništili smo poljoprivredu i privredu tako da je sada kasno. Volela bih da odblokiravanje sporazuma donese boljitak građanima, ali se plašim da neće bar u neko dogledno vreme - kaže ona za "Vesti".