"Albanci otimaju srpske medije"

Srpskim medijima na Kosmetu je najteže u Evropi. O dva ubijena i četiri oteta novinara praktično se ne vodi nikakva istraga. Ugroženi su im bezbednost i sloboda kretanja, a izloženi su ogoljenom političkom pritisku, posebno novinari koji rade južno od Ibra, gde udruženo, kao na centralnom Kosovu, na štetu medija, deluju albanske i pojedine srpske političke stranke. Nigde u Evropi mediji ekonomski ne zavise od stranih donatora i budžeta kao srpski mediji na KiM, kaže za "Vesti" Nino Brajović, generalni sekretar Udruženja novinara Srbije.

Nino Brajović, generalni sekretar Udruženja novinara Srbije

 

Može li se reći da Srbi na KiM imaju uslove za nezavisno informisanje u okviru RTK?
- Ne. Usvajanjem Zakona o Radio-televiziji Kosova srpska zajednica na Kosmetu našla se na korak dalje od nezavisnog informisanja. Nametnut joj je televizijski kanal u okviru RTK u koji, po istraživanjima Agencije Ujedinjenih nacija za razvoj, 96 odsto Srba nema poverenje. Usvajanjem tog zakona, kosovski parlament je prekršio i sopstveni Ustav kojim je predviđen nezavisni kanal na srpskom jeziku. Dakle, kanal čije je formiranje u isključivoj nadležnosti srpskih institucija na KiM, a ne kanal koji je pod patronatom televizije koja je, pored ostalog, u martu 2004. objavila lažnu informaciju optužujući dečake Srbe za davljenje albanskih dečaka, što je poslužilo kao okidač za nasilje nad Srbima 17. marta 2004.

Da li će uopšte biti moguće objektivno izveštavanje o problemima Srba i posledicama martovskih događaja?
- Ne verujem u to zato što znam da su vinovnici ove medijske manipulacije ostali nekažnjeni. Suština je u tome što etnička mržnja i netolerancija ne mogu biti prevaziđene tako što će većinska medijska zajednica upravljati manjinskom. Srpska medijska zajednica je zbog toga tražila nezavisni kanal, jer je to jedina garancija za nezavisno i objektivno informisanje. To što je jedna srpska partija, Samostalna liberalna stranka, u kosovskom parlamentu glasala za taj nakaradni zakon samo potvrđuje da se političke elite svih boja lako dogovaraju ako je cilj upravljanje medijima. Uostalom, i uticajna nevladina organizacija iz Vašingtona, Međunarodna krizna grupa, u svom izveštaju potvrdila je da su srpski poslanici "dozvolili uklanjanje nezavisnog televizijskog kanala na srpskom jeziku".

Srpski v. d. direktora RTK imenovan je mimo konkursa.
- To je nastavak političkog nasilja nad medijima, ali sada u režiji šefa međunarodne civilne kancelarije Pitera Fejta, koji je postavio vršioca dužnosti direktora RTK 2 (kanala na srpskom jeziku) uoči isteka svog mandata 14. septembra, ne poštujući ni proceduru koju predviđa čak i taj nakaradni zakon. Ne sumnjam da ga je osokolila saradnja albanskih i srpskih poslanika u gušenju slobode medija, pa je odlučio da im se i on pridruži. Nije za utehu, ali i njemu pripada visoka pozicija na listi gušitelja slobode medija.

Verujete li da će prilikom izbora narednog direktora biti poštovana procedura?
- Naravno da posle svega ne verujem, ali sam uvek verovao u opravdanost borbe za slobodu medija. To znači da srpska medijska zajednica mora da traži garancije za svoja profesionalna prava. Uostalom, na to je obavezuje i interes srpske zajednice, ali i interes Albanaca i svih građana na KiM. Ako se srpska medijska zajednica, naravno i uz našu podršku jer je naš deo, bude za to borila verujem da će se na konkurs javiti najkvalitetniji novinari. Moguć je i drugi način otpora političkom nasilju nad medijima kao što je bojkot tog kanala i svega u vezi sa tim. Za takvu odluku nije kasno.

U čitavu priču se umešao i gradonačelnik Gračanice, koji je najavio otvaranje i finansiranje Medija centra i produkcija. Da li političari ne shvataju koje su njihove granice?
- Oni se protežu onoliko koliko im dopustimo. Taj direktni napad predsednika opštine Gračanica Bojana Stojanovića na lokalne srpske medije i nezavisne produkcije je skandalozan. To je napad na medije koji su, uprkos svim ograničenjima, prave oaze slobode u svojoj zajednici. Da nije tako, ne bi ih ni Stojanović tako drsko napao. Nažalost, mislim da je to uradio zato što za to ima političku podršku upravo onih sa kojima njegova stranka deli odgovornost za donošenje zakona o RTK. Srbima na Kosmetu nije potreban medij koji će udruženo kontrolisati političari Srbi i Albanci. A posebno ne da to još plaćaju i svojim novcem. Dakle, reč je o nameri da se manipuliše tuđim parama.

Da li će Udruženje novinara Srbije podneti tužbu zbog osnivanja takvog srpskog TV kanala?
- O tome će poslednju reč imati kolege sa KiM. Podržavam takvu ideju iako ona nosi brojne pravne dileme.

Kako komentarišete stanje u srpskim medijima na Kosmetu? Kakvim su oni sve pritiscima izloženi?
- Njima je najteže u Evropi. Od 1988. do 2001. tamo su ubijena dva i oteta četiri novinara. Na Kosmetu su nastali mali i nejaki, ali i mali i veoma uspešni, citirani, vitalni i profesionalni mediji i nezavisne produkcije. Najbolje male radio-stanice napravile su Kosmu, mrežu radio-stanica koja skoro bez podrške države Srbije pravi dnevnu informativnu emisiju na srpskom jeziku. Razvijaju i video-produkciju, ali za to nemaju slobodnu frekvenciju koja bi pokrivala celu teritoriju KiM. Kosovske vlasti formiranjem srpskog kanala u okviru RTK upravo žele da uzurpiraju taj potencijalno slobodan medijski prostor. Iako ne postoje precizna istraživanja, uveren sam da su srpski elektronski mediji na KiM južno od Ibra, uključujući i portale, najproduktivniji u regionu. Sa malim brojem ljudi u teškim okolnostima prave obiman i kvalitetan program. U njima političari kao Bojan Stojanović vide opasnost i zato ih napadaju. Rekao bih da od njih s razlogom zaziru, jer naspram sebe imaju pretežno kvalitetne, a ne poslušne medije.

Kakva je situacija u ostalom delu Srbije? Hoće li ikada mediji biti nezavisni od uticaja politike?
- Ovde je novinarima i medijima bolje, ali ima bolnih sličnosti i razlika na relaciji Beograd-Priština. Ovde imamo nekažnjene ubice novinara, tamo nekažnjeno ubijaju i otimaju novinare. Ovde se formira međunarodna komisija za istragu ubistava Slavka Ćuruvije, Milana Pantića i Dade Vujasinović, tamo međunarodna zajednica ni prstom nije mrdnula da pronađe ubice i otmičare Momira Stokuće, Aleksandra Simovića, Bardila Ajetija, Marjana Melonašija, Đura Slavuja, Ranka Perenića, Ljubomira Kneževića. Srbija ima zarobljene medije. Ekonomski pritisci agencija za oglašavanje, koje su u značajnoj meri u rukama političara, veoma utiču na slobodu medija. Na taj način funkcionišu najuticajniji ljudi u Srbiji poput gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa. Zato insistiramo na novom zakonodavstvu koje mora da osigura transparentnost vlasništva u medijima i povlačenje države iz vlasništva u medijima. Ipak, naivan je ko veruje da ćemo samo zakonima obezbediti nezavisnost medija od uticaja politike. Ta borba je suština novinarstva. Taj sukob postojaće dokle i novinarstvo.