Brisel izneo principe budućih pregovora
Predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton obavestila je predsednika Srbije Tomislava Nikolića o principima u okviru kojih Brisel namerava da vodi nastavak dijaloga Beograda i Prištine.
Brisel, prema rečima političkog analitičara Dušana Janjića, nudi osam principa koje je uoči proglašenja "pune kosovske nezavisnosti" sastavio bivši međunarodni civilni predstavnik na Kosovu Piter Fejt.
Pojedini politički krugovi u tim "principima“ Eštonove vide glavni uzrok postnjujorškog verbalnog "usporavanja" Beograda na putu ka EU.
Dušan Janjić i bivši glavni beogradski pregovarač s Prištinom Borislav Stefanović slažu se u oceni da će pregovarački koncept Brisela u izvesnoj meri sadržati i predlog za KiM od četiri tačke, koji je pred poslednje srpske izbore lansirao bivši predsednik Srbije Boris Tadić.
Predsedništvo Srbije bez komentaraU Predsedništvu Srbije prethodnih dana nije bilo moguće dobiti odgovor na pitanje da li je najnovija uzdržanost Beograda prema početku pregovora sa EU o daljim integracijama posledica susreta Tomislava Nikolića s Ketrin Ešton i njenim, navodnim, principima, u čijim okvirima Brisel vidi budući kosovski dijalog. |
"Eštonova je saopštila Nikoliću osam principa za pregovore, generalnu dinamiku i format pregovora. Beograd treba da bude spreman za dijalog do 20. oktobra, jer sve mora biti gotovo pre američkih predsedničkih izbora. Za Beograd je nepovoljno što će se tehnički dijalog podići na politički nivo i tu "utrpati“ sva pitanja, uključujući sever KiM o čemu, kako Eštonova traži, treba da razgovaraju Priština i Srbi sa severa".
"Na kraju će se verifikovati i sporazumi, među kojima je normalizacija odnosa Beograda i Prištine. Istovremeno, Nikolić je na sastanku s Eštonovom shvatio i da ga niko ne tera u EU, ali da je prelomno pitanje "NATO ili ništa", kaže za beogradski Danas Dušan Janjić".
On očekuje da će se pod firmom „tehničkih“ pregovora razgovarati ne samo o institucijama na severu, koje će raditi po kosovskim zakonima, nego i o "kompenzaciji za ulaganja u rude i energetiku“.
Janjić u tome vidi razlog zbog kog Nikolić "tera Ivicu Dačića da vodi pregovore, koje bi premijer mogao da prebaci na nekog od svojih ministara“.
Prema Janjićevim rečima, otvaranje najavljenog dijaloga trebalo bi da bude "na vrhu“ - Beograd bi predstavljali i Nikolić i Dačić, koje će naslediti ministri ili će se formirati širi timova, po za sada nepoznatim kriterijumima.
Prema Janjićevim rečima, pod principima Brisela, između ostalog, podrazumeva se da „nema promene sadašnjeg teritorijalnog okvira Kosova - što znači da nema podele, da nema pritiska za prihvatanja rešenja, niti nasilja kao odgovora na neslaganje s dogovorenim rešenjem“. Pregovori treba da unaprede položaj srpske zajednice u skladu sa poštovanjem ljudskih i manjinskih prava, uz odgovarajuće rešenje za sever KiM.
Janjić ukazuje da će principi EU i koncept budućeg dijaloga dobrim delom sadržati i Tadićev predlog od četiri tačke koji kao centralna pitanja ističe: poseban status za sever KiM, garancije za Srbe koji žive u enklavama, status najvažnijih srpskih crkava i manastira i srpske srednjovekovne kulturne baštine, kao i pitanje imovine građana i Republike Srbije na KiM. Tadić je, već kao bivši predsednik Srbije, ovaj predlog nedavno izložio i generalnom sekretar UN Ban Ki Munu, prilikom njegove posete Beogradu.
