Uzalud diplomiralo 60.000 studenata
Dizajner medija, master prostornog planiranja, sajber forenzičar, poslovni psiholog, finansijski administator ili menadžer u zdravstvu samo su neka od zanimanja koja stvaraju glavobolju i Nacionalnoj službi za zapošljavanje i poslodavcima.
Vlasnici ovih diploma zvanja su dobili po novim, reformisanim prosvetnim zakonima, ali nije inoviran registar u koji treba da budu zavedeni.
Njih je, samo sa fakultetskom diplomom, oko 60.000. Postoje na birou, poslodavcima su teško vidljivi, a iz samog zvanja nije uvek jasno ni šta umeju da rade. Jer, recimo, menadžer za finansije, zavisno od fakulteta na kojem je to zvanje dobio, može da ima sasvim različita znanja.
Prošlonedeljnim izmenama Zakona o visokom obrazovanju ovaj problem trebalo bi da počne da se rešava, jer je prvi put određeno da Ministarstvo prosvete treba da usvoji Nacionalni okvir kvalifikacija, kojim će da bude definisano svako zvanje i koje kompetencije ono nosi. Ministar Žarko Obradović najavio je da je pitanje dana kada će Nacionalni savet za visoko obrazovanje da završi ovaj dokument.
Samo masteri mogu da se zapošljavaju u školamaOgroman problem imaju kandidati sa nastavničkih fakulteta, jer je Ministarstvo prosvete nedavno poslalo tumačenje da od onih koji su diplomirali ”po Bolonji” samo masteri mogu da se zapošljavaju u školama. To ostavlja veliki broj ljudi sa završenim četvorogodišnjim studijama i zvanjem ”nastavnik” bez posla za koji su se zvanično školovali. |
"Samoinicijativno smo ga napisali još pre dve godine, ali nije postojala zakonska mogućnost da bude usvojen. Sada samo treba da ga osvežimo i pošaljemo Ministarstvu. U praksi ima mnogo poteškoća zbog nepostojanja zvaničnog okvira kvalifikacija, kao i liste zvanja i baš zato smo se trudili da ubrzamo rešavanje tog problema", najavljuje za Večernje novosti prof. dr Srđan Stanković, predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.
A dok se institucije ne usaglase i ne donesu potrebne propise, glavobolju imaju vlasnici ”bolonjskih” diploma i maturanti oglednih odeljenja srednjih škola, kao i službenici NSZ, koji treba nekako da ih zavedu u registru nezaposlenih. Prema zvaničnom šifrarniku oni ne postoje.
"U početku smo ih upisivali ”opisno”, bez šifre, a kako se njihov broj povećavao, bilo je sve teže pronaći te ljude kada treba da ih preporučimo poslodavcima . Počeli smo da uvodimo interne šifre po kojima ih razvrstavamo, ali to nije dovoljno, jer nije zvanična podela. Poseban problem je što po zvanju ne znamo šta ti ljudi umeju da rade i za koji posao da ih preporučimo", objašnjava Nevena Letić, načelnica u NSZ.
Recimo, postoji mnogo vrsta pravnika, menadžera, ekonomista, ali ne postoji zvanično i detaljno objašnjenje koje kompetencije svaka diploma nosi. A samo na Univerzitetu u Beogradu ima oko 1.500 studijskih programa i školuje se isto toliko različitih vrsta stručnjaka.
