Utorak 1. 12. 2020.
Washington
180
  • Chicago
    240
  • New York
    170
  • Belmont
    170
  • Atlanta
    200
  • Boston
    230
  • Firt
    200
  • Denver
    210
  • Detroit
    230
  • Dover
    220
  • Hartford
    220
  • Orlean
    200
  • Helena
    210
  • Ren
    160
  • Honolulu
    270
  • Las Vegas
    360
  • Portland
    280
  • Salem
    190
  • Santa Fe
    240
  • Tampa
    230
  • Topeka
    220
0
Četvrtak 27.09.2012.
04:52
D. Đorđević - Vesti A

Zanat mi spasavao glavu

Jovan Grujić Jova Puškar ima 91 godinu i najstariji je majstor puškar u celom Pčinjskom okrugu. Čim pređete Veternicu preko velikog betonskog mosta u centru Golemog Sela, i krenete naviše ka njegovoj kući, smeštenoj kraj vijugavog puta pored nekadašnje ambulante, naći ćete ga onako zgurenog, sa jednom rukom poduprtom štapom, a sa drugom pored struga i alata gde pravi planove za popravku raznog oružja koje mu mušterije donose.

Jovan Grujić, poznatiji kao Jova Puškar najstariji je majstor puškar u Pčinjskom okrugu
 

Jer ta starina je prošlog leta svojim rukama napravila od motocikla tomos kolibrija iz 1958. godine moderan tricikl koga ljudi listom dolaze da vide. Pre nekoliko godina napravio je ručno motokultivator.

Kremenjača za lov

Dok sedimo u hladu stoletnog oraha, starina se priseća svih scila i haribdi koje je u životu prošao. Prve sklonosti ka majstorskim rabotama primetili su njegovi učitelji dok je deci oštrio križulj, kamen nalik na kredu, kojim se pisalo na drvenim tablicama. Sa 16 godina napravio je prvu pušku i sebi odredio put majstora oružara, koji će mu u smutnim vremenima spasti glavu.

Uspomena

- Slučajno sam došao do kataloga za prodaju alata neke nemačke firme koja je imala sedište u Novom Sadu. Imali smo mogućnosti i naručio sam bušilicu, tocilo, bonsek... Bio sam presrećan, a onda sam napravio prvu pušku. Bila je lovačka, a koristio sam cev od stare kremenjare. Kad ju je video Nedeljko Stanković, tadašnji predsednik opštine Golemo Selo, oduševljen naručio je da i njemu napravim jednu, po svom meraku.

Za njegovu sam koristio cev od kapislare, pogodili smo se za 180 tadašnjih dinara, a dao mi je 200. Od tad postajem Jova Puškar - priča starina.


Počeo je da popravlja i muzičke instrumente Ciganima iz njegovog sela. Tako je pao u iskušenje da kupi mali limeni bas i naučio je da svira. Na puškarstvo je privremeno zaboravio i priključio se lokalnom bleh orkestru sa kojim je svirao po okolnim selima pune dve godine. Njegov muzikantski život prekinuo je rat. Poljanica je do kapitulacije 1944. bila četnički centar na jugu Srbije.


U Golemo Selo su stigli bugarski okupatori, ali blizu je bila granica i teritorija koju nisu kontrolisali, zato su mnogi mladi ljudi bežali i priključivali se četnicima koji su gospodarili u tom kraju. Tako je bilo i sa Jovom, da bi izbegao poziv u bugarsku vojsku pobegao je u rejon sela Oruglice i Lipovice, četničke centre u obližnjem leskovačkom srezu.


- Odveo nas je četovođa Vidosav zvani Keser, iz našeg sela, iz mahale Livađe. Dočekao nas je vođa Pećančevih četnika u Oruglici, ispod planine Brezovika, vojvoda Jordan Kimić. Održao je govoranciju da potrebe za aktivnim borcima nema, pa kako ne bismo bili na teret narodu, da svako od nas nađe nekog jataka kod koga će čekati poziv za odsudni boj sa okupatorom - navodi starina.


Jovan je radio je u vodenici gde se mlelo brašno za četnike, nosio im hranu, ali i radio u radionici. Uspeo je da od puške "petometke" napravi "dvadesetometku". Popravljao je oružje, čak i pištolj vojvodi Đuriću, i time zadobio naklonost i poverenje.


Te 1942. godine došlo je do promene u rukovođenju, po naredbi Draže Mihailovića stigao je vojvoda Radoslav Đurić i smenio Kimića, a Jova je postao ravnogorski četnik.


- Zahvaljujući dobrom ponašanju, moj stariji rođak Stanoje i ja izdejstvovali smo dozvolu da odemo u Leskovac i potražimo posao. Tamo su bili nedićevci i Nemci. Otišli smo kod Petra Popovića, Ličanina, predratnog žandara i komandanta žandarske stanice u susednom selu Vlase. U Leskovcu su bila hapšenja, interniranja, pretila je opasnost da ih uhvati jedna od racija. Žandar Popović im je savetovao da odu u Niš i prijave se u graničarsku službu koju su kontrolisali nedićevci.

Jovo sa porodicom

Kapitulacija Bugarske

- U Nišu smo prošli obuku za graničare, veoma zahtevnu. Ono što nas je zbunjivalo i plašilo bila su noćna streljanja srpskih rodoljuba. Nakon dva meseca škole dobio sam poziv da odem u zlatiborski srez i javim se u Kokin Brod, radi raspoređivanja u nedićevsku graničarsku službu.

Tako sam postao nedićevac. Na tom području, prolazili smo kroz šume, stražarili u planinskim selima, na visovima, sve dok nismo došli u selo Jablanica. Održan nam je govor i poručeno da ko želi može da ostane u službi, a ko hoće, može da se pridruži četnicima u Višegradu. Nas nekoliko se odlučilo za Višegrad i priključismo se četnicima kojima je komandovao vojvoda Pavle Đurišić. Nisam se mnogo zadržao, razboleo sam se, pa me pustiše nazad - priča starina Jova.

Revolver o pojasu

- Oružje je svakog momčića u Poljanici mamilo, pa i mene. Posebno revolveri, oni crnogorski sa dugačkim cevima. Imali smo takav jedan, pa sam izrazio želju da ga okačim o pojas. Punio sam 13 godina, a da bih se ponosno prošetao kroz selo, morao sam da skratim cev, da mu doteram dršku. Cev sam skratio kovačkim srpom, ostalo oštrim nožićem i eto mene važnog - seća se Jovan svog prvog oružja.

 

Jatak ili smrt

Jovanov jatak je bio Stojadin Dimitrijević Culko iz Mijovca, sela na granici sa leskovačkim srezom.
- Culko je, u stvari, sarađivao sa partizanima. Jednom su napali četnike, ali bili su poraženi, sa mnogo mrtvih i zarobljenih. Odveli su ga na streljanje i iskopali raku. Sakupljen narod upozorio je vojvodu Kimića da kao streljaju Culka, za njih nema mesta u celom kraju. Zbog takvog ultimatuma vojvoda ga je oslobodio, s tim da bude njihov jatak. Spasao ga je njegov status, glas seoske lole sa kojom su mnoge devojke i žene noćima uzdisale - priča Jova o svom nekadašnjem jataku.


U zelenom graničarskom odelu stigao je u rodni kraj.


- Govorili su da je nas borce bugarski okupator amnestirao, poverovao sam i vratio se u Golemo Selo. Priveli su me i sa ostalim meštanima bio sam interniran 1944. godine u bugarsko selo, u oblasti Dobrudže. Tamo sam se prijavio kao majstor i dobro prošao. Nisu nas dugo držali jer je Bugarska kapitulirala, a mi se preko Caribroda i Niša vratili natrag. Tako odem u partizane, gde su sumnjičavo gledali na mene, ali kada su videli da sam vrstan puškar, odmah sam prebačen u radionicu. Zanat me je spasao od bilo kakvih neprijatnosti, u to vreme na pomen četnik gubila se glava, bez suđenja i bilo kakvog dokaza - ističe starina.


Završetak rata dočekaće u kukavičkom partizanskom odredu, kod komandanta Svetislava Stojanovića Bizona. Nije učestvovao u nekoj značajnijoj borbi. Kao priznat puškar 1946. godine dobio je prekomandu za Skoplje, gde je radio u vojnoj radionici. Posle demobilizacije vratio se u Golemo Selo. Otvorio je puškarsku radnju. Ipak, nova vlast zbog starih zasluga nije mu dala da radi. Radnja je bila zapečaćena voskom.


- Negde 1948. bio sam u Skoplju da posetim prijatelje, rekli su mi da se otvara velika vojna oružarska radionica i da su im potrebni majstori. Nisam se dugo mislio, ostavio sam poljoprivredu i došao u Skoplje, počeo u radionici, nastavio u Vojnotehničkom Zavodu kao oružar-instruktor i 1970. godine dočekao penziju. Prijatelji oficiri su mi rekli: "Drži se šinjela i ne boj se", i bili su u pravu. Napredovao sam i kao majstor i kao čovek. U Skoplju sam stekao stan, potom ga zamenio za Beograd i 1978. godine se vratio u Golemo Selo sa suprugom Vidosavom. Sin Dragan se naselio u obližnjem Vranju, a ćerka Mirjana i sin Pavle žive u Beogradu. Supruga mi je skoro umrla, tako da sada brigu o meni vodi Dragan, koji je nasledio moje majstorske gene - navodi starina.


Majstor Jova, i sada ne može da sedi nezaposlen. Na njegovom radnom stolu stoji nekoliko pušaka koje čekaju popravku. Uživa u svom zanatu. Kako i ne bi - kroz život dao mu je hleba i spasao nekoliko puta glavu.

VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Sigma Pešić (59)
GUBITNIK
Sonja Biserko (71)
DNEVNI HOROSKOP
devica24. 8. - 23. 9.
Neko ne razume vaše ideje i to počinje da se odražava na nivo poslovno-finansijske saradnje. Morate imati dovoljno razumevanja za svoju okolinu, stoga izbegavajte varijantu kažnjavanja ili destruktivno ponašanje. Između vas i voljene osobe neke stvari ostaju nedorečene, razmislite dobro o nastavku svađe.
DNEVNI HOROSKOP
škorpija24. 10. - 22. 11.
Nečije namere ne zvuče dovoljno iskreno, stoga pažljivije analizirajte osobu koja plasira neobičnu priču. Kada situaciju na poslovnoj sceni posmatrate sa različitih aspekata, biće vam jasnije na koji način treba da rešavate svoje dileme. Komentari koje čujete od bliske osobe deluju pozitivno na vaše samopouzdanje.
DNEVNI HOROSKOP
vaga24. 9. - 23. 10.
Imate dobro idejno rešenje, ali neko pokušava da ogranici vasu ulogu i uticaj na dalji tok poslovnog dogovora. Nemojte dozvoliti, da se nesporazum negativno odražava na vasu koncentraciju ili da vas neko "ulovi" u svoju zamku. Važno je da se nalazite u pozitivnom okruženju. Pažljivije birajte društvo za grad.
  • 2020 © - vesti online