Lopovluk kao državna tajna

Veliki broj privatizacija u Srbiji, koje su izvršene tokom protekle decenije, proglašen je za - državnu tajnu?! Naime, Srbija je od 2002. inkasirala približno 11 milijardi evra od privatizacija, a imovina koja je u tajnosti promenila vlasnika vredna je nešto više od tri milijarde!

Već sama činjenica da se neki državni ugovor označava tajnim kazuje da predstavnici svih vlasti od 2001. žele nešto da sakriju od građana, iako u njihovo ime upravljaju njihovom imovinom.

Da je misteriozna rasprodaja društvene imovine opasna Srbiji je ukazao i Evropski parlament u istoj onoj rezoluciji od 29. marta 2012. godine kada su pomenute i 24 sporne privatizacije.

"Pozivamo Srbiju da smesta deklasifikuje dokumenta označena državnom tajnom koja se tiču privatizacija, a što je u suprotnosti s evropskom praksom", stoji u članu 19. rezolucije EP.

Nije to samo pitanje evropske prakse, već i zakona Srbije. Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić ističe da dokumenta vezana za sporne privatizacije ne mogu ni u kom slučaju biti tajna, a upozorenja iz Evropske unije treba shvatiti ozbiljno.

- Apsurdno je da bilo šta u vezi javne imovine bude tretirano kao tajna. Posebno je pitanje da li neko ima interes da to krije. Ne tvrdim da je svaka od privatizacija sporna, ali da činjenica da je bilo problema da se otkriju podaci, okolnosti, uslovi vezani za promenu vlasništva, izaziva podozrenje. Voleo bih da sve bude rasvetljeno ne zbog evropskih integracija, nego zbog nas. Ne sumnjam da ćemo ova pitanja koja od nas traži Evropski parlament morati da otvorimo na pravi način, a što pre, to bolje - kazao je Šabić.

Tragom upozorenja Evropskog parlamenta, "Vesti" su uz pomoć poverenika za informacije od javnog značaja uspele da dođu do spiska prodate državne imovine s pečatom tajne.

- Tu moramo da se u jednom delu ogradimo. Mi imamo podatke o onim preduzećima čije je ugovore neko tražio da vidi, a to pravo mu je uskraćeno mimo zakona. Dakle, spisak je možda i duži - kaže Šabić.

Primera radi, kada je novinar zatražio uvid u ugovor o privatizaciji Duvanske industrije Niš koja je prodata američkom Filip Morisu, Agencija za privatizaciju je zahtev odbila, pozivajući se na interni pravilnik o poverljivosti, kao i na odredbe o poverljivosti koje postoje u samom ugovoru. Isti slučaj je bio i kad je zaključen ugovor vredan 466 miliona evra o prodaji RTB Bora austrijskom A-Teku.

Kao ilustracija je i ugovor o prodaji Mobija 63 norveškom Telenoru, poslu vrednom milijardu i po evra. Tada je Narodna banka Srbije, odnosno Ministarstvo za kapitalne investicije uskratilo informaciju o tome kako je zaključen ugovor između države Srbije, firme BK trejd i Holdenhurst limitida, da bi potom ta forma bila prodata Norvežanima. Na svako pitanje Agencija za privatizaciju, ili neko od ministarstava Vlade Srbije, oglušile bi se o zakon i pokušale da uskrate određene informacije.

- Državni organ voli da potegne argument da je kupac javne imovine tražio tajnost, ali je tada predstavnik države trebalo da im kaže: Gospodo, to što tražite je suprotno našim zakonima. Znate, i Zakon o privatizaciji jasno kaže da prodaja državne imovine mora biti transparentna. Ti interni pravilnici, razni drugi osnovi za stavljanje oznake tajnosti mogli su se primenjivati najkasnije do 1. januara 2010, a rok u kome su rukovodioci organa vlasti, dakle i Ministarstva finansija i Poreske uprave, bili dužni da preispitaju sve postojeće oznake tajnosti istekao je 24. decembra 2011. godine - kaže Rodoljub Šabić za naš list.

U Povereništvu za informacije od javnog značaja ističu da je karakteristično da državni organ gotovo ni u jednom slučaju kod uskraćivanja podataka nije pozvao na suštinske razloge zbog kojih tajnost postoji. Zakon o tajnosti podataka donet je 2009. i gotovo se ne primenjuje jer Vlada Srbije nije donela pravilnik o određivanju stepena tajnosti "državne tajne", "strogo poverljivo", "poverljivo" ili "interno" na primer.

Rezultat svega toga je da građani nisu u celosti upoznati s time ko je sve i pod kakvim okolnostima kupio ili preuzeo državnu imovinu, iako na to imaju pravo. Upozorenje iz EU treba shvatiti krajnje ozbiljno. Podsetimo da su Rumunija i Bugarska izgubile šansu da koriste novac iz fondova EU zbog nezadovoljavajućeg obračuna sa korupcijom.

Skrivanje iz fraze o "državnom interesu" je samo skrivanje jer zapravo jedino postoji interes građana, a da bi građani znali da li se njihov interes štiti, moraju znati šta se u njihovo ime čini. To u tranzicionoj Srbiji još nije slučaj.

Ne haju ni za nalog povernika

Jedan od najdrastičnijih primera uskraćivanja informacija je pravi mali rat koji je Savet za bornu protiv korupcije vodio s Komisijom za hartije od vrednosti u nekoliko veoma velikih slučajeva preuzimanja akcija. Naime, reč je o preuzimanju deonica dnevnog lista Novosti, trgovinskog preduzeća C merket, kao i preduzeća "Knjaz Miloš" iz Aranđelovca. Poverenik je utvrdio da je Savetu iz Komisije uskraćena tražena informacija, između ostalog, pozivanjem na oznaku "službene tajne". Iako je poverenik naložio da se informacije dostave, Komisija za hartije od vrednosti nije postupila po nalozima poverenika ni posle prinude izricanjem novčanih kazni.

Cenzurisan i ugovor s Fijatom

Savet za borbu protiv korupcije zatražio je i s mukom dobio ugovor koji je Vlada Srbije potpisala sa kompanijom Fijat, ali je u tom dokumentu od skoro 100 strana svaka reč cenzurisana, prekrivena crnom bojom. Ugovor je stigao kao odgovor na zahtev Saveta, koji istražuje da li je aranžman s Fijatom isplativ i napravljen u korist građana Srbije. Obrazloženje za zatamnjenje jeste da Fijat smatra da su ti podaci službena tajna. Tadašnja predsednica Saveta Verica Barać bila je šokirana:

"Skrivanje ugovora sa italijanskim Fijatom vrhunac je bahatosti i cinizma Vlade Srbije. Nedopustivo je da poslovna tajna bude ono što plaćaju svi građani Srbije jer je ugovorom sa italijanskom fabrikom automobila država Srbija preuzela obaveze koje se isplaćuju iz budžeta", istakla je tada Barać.

TRANSPARENTNOST SRBIJA UPOZORAVA:

Službenici godinama krše zakon

Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić kaže da je zabrinut zbog činjenice da državni službenici bez ikakvih posledica ignorišu rešenja Povereništva za informacije od javnog značaja.

- Čak i da nema Zakona o klasifikaciji tajnosti podataka, Zakon o privatizaciji je utvrdio, na primer, da je svaki zaposleni u preduzeću koje se privatizuju slobodan da ima puni uvid u ugovor o prodaji. Kad je već tako, onda je sasvim besmisleno da se ti ugovori kriju od ostalih građana Srbije - kaže Nenadić.

Prema njegovim rečima, upozorenje EU je vrlo ozbiljno, a u Beogradu nije to tako i shvaćeno, što se odražava ne samo na imidž zemlje, već i na investicije i pravnu sigurnost ulagača.

- Potpuno je neprihvatljivo i apsurdno da država od svog naroda krije detalje prodaje imovine. Razumljivo je skriti, recimo, neke tehnološke podatke kao što je to imalo smisla dok je Fijat razvijao novi model automobila, ali skrivati ugovorne obaveze o plaćanju struje, doprinosa radnicima, ko prenosi akcije kome i slično ne sme biti slučaj - dodaje Nenadić.