Bi-Bi-Si: Beograd, grad kafića, strasnih pušača i imigranata
Reč "Beograd" u sećanje priziva slike rata i etničkog čišćenja, reči su kojima je novinar Bi-Bi-Sija Martin Bakli započeo priču o prestonici Srbije. Međutim, kako kaže, novi Beograd sa svojim muzičkim festivalima, noćnim klubovima, pešačkim zonama i prodavnicama poznatih marki, "izranja dok se Srbija priprema da se ponovo uključi u evropske tokove".
Beograd je grad kafića, strasnih pušača i imigranata, piše u reportaži novinara Bi-Bi-Sija Martina Baklija o glavnom gradu Srbije. Istoriju Beograda treba čuvati, a neprijatne događaje iz prošlosti baciti u drugi plan, ističe Bakli.
"Voz se pokvario i zamenjena mu je lokomotiva. Talas vrućine zapljusnuo je Balkan, ali u sporom vozu nije bilo vode ni klima uređaja. Ono što je bilo hladno, međutim, jeste ponašanje graničara, koji su tražili pasoše i udarali pečate, bez tračka osmeha. Kroz Hrvatsku, voz je bio krcat. Ali, pošto smo ušli u Srbiju, polako se ispraznio", opisuje Bakli.
"Kad smo konačno stigli u Beograd, negde oko tri sata ujutru, izašlo je tek dvadesetak putnika. Napolju nas je dočekala veličanstvena neoklasična zgrada glavne železničke stanice iz 19. veka i psi lutalice ošamućeni od vrućine. Stanica je blizu bloka zgrada uništenih krstarećim raketama - podsetnika na NATO napad na Miloševićev režim 1999. godine", navodi Bakli.
Novinar Bi-Bi-Sija navodi da je Beograd dugo bio jedan od najkosmopolitskijih gradova u istočnoj Evropi, ali je polako gubio svoj šarm. Njegova istorija bila je izuzetno burna, jer je bio kapija sveta iza Evrope, piše Bakli.
"To je grad kafića, strasnih pušača, imigranata, od kojih su mnogi raseljeni iz svih delova bivše Jugoslavije usled nedavnih ratova i u njemu je i dalje napeto. Ali, Beograd je i intrigantan grad, željan da ponovo pronađe veru u sebe koju je imao u svom zenitu. Sagrađen oko dominantne uzvišice na ušću Save u Dunav, bio je važna rimska naseobina", ističe britanski novinar.
"Marina Šibalić, arhitekta, odvela me je na ogromnu Kalemegdansku tvrđavu, utvrdu koja je videla mnogo sukoba - uglavnom religijskih. I zaista, opsada Beograda 1456. godine pamti se kao bitka za opstanak samog hrišćanstva. Hrišćani su pobedili, a potom se Beograd četiri veka nalazio između muslimanske i hrišćanske dominacije i često bio osvajan, pljačkan i ponovo podizan. U 19. veku konačno je postao sofisticirani glavni grad nezavisne Kraljevine Srbije. Ali, danas je neraskidivo povezan sa raspadom Jugoslavije i takozvanim etničkim čišćenjem", opisuje Bakli svoje iskustvo u Beogradu.
Dr Iks
"Gorak ukus posle tih događaja ne nestaje. Srbija se nalazi u čekaonici za članstvo u EU. U stvari, podrška srpske javnosti za ulazak u Evropu pala je na samo 50 odsto. Sreo sam se sa bivšim zvaničnikom starog režima - zvaću ga dr Iks. Obučen kao čovek CIA, u tamno plavom letnjem odelu šivenom u Americi, ljutito govori o Zapadu koji je izdao Srbe. Insistira na tome da se Srbija možda nikad neće pridružiti EU, i, dok mu iz očiju seva mržnja, predviđa propast čitavog evropskog projekta. Naravno, mlađi ljudi žele da se otresu nasleđa te generacije", kaže Bakli.
"Hodali smo vrelom Knez Mihajlovom ulicom, koja je sada pešačka zona, i krcata poput centra bilo kog modernog glavnog grada sa prodavnicama svetskih modnih dizajnera. Krenuli smo ka čuvenom hotelu Moskva da popijemo popodnevni čaj. Srpski kolači su orgijastički kremasti, simboli prošlosti grada, jer nose imena poput 'aleksandar šnita', 'moskva' ili 'reforma'", opisuje novinar Bi-Bi-Sija.
"Marinina ćerka Iva, koja je studirala u Engleskoj, rekla mi je da mlađi Srbi vide sebe kao građane sveta. Pravila je planove za noćni provod, a upravo to je jedan od načina na koji srpska omladina vraća svoj grad jer je Beograd, za neverovati, postao jedan od glavnih evropskih gradova kada je reč o provodu. Srbija je danas mesto održavanja dva renomirana međunarodna muzička festivala, a Beograd ima veliki broj noćnih klubova, od kojih su mnogi smešteni na splavovima duž obala reka. Ušće dvaju reka nalazi se u samom srcu Beograda", piše Martin Bakli.
Teško da ću zaboraviti dan lenčarenja koji smo proveli na reci Savi. Vozili smo se pored beogradskih predgrađa koja se neprestano šire, do vikendice na obali.
Dovezli smo se do nenastanjenog šumovitog ostrva gde su mali čamci bili pričvršćeni za peščanu obalu. Leptiri su lepršali krilima, a okolo su ležale gajbice piva, dok su se srpske porodice brčkale u toploj vodi boje čokolade, opisao je Bakli.
"Posle smo jeli kečigu na žaru na nekom splavu, uz bocu vina iz vinograda Radovanović. Pored bara stajao je grlić ogromne amfore, savršeno očuvane, gotovo sigurno iz rimskog perioda. Nedavno je izvučena sa blatnjave obale, rekao mi je konobar. Očigledan znak drevne istorije Beograda. Ponosne istorije koju vredi čuvati - posebno, možda, ukoliko pomaže da se bace u zasenak neprijatne uspomene skorije prošlosti", navodi Bakli.
"Nekoliko kilometara istočno u centralnom delu grada Savu nadvisuje predivan novi most, neka vrsta znaka raspoznavanja koje moderni gradovi vole da podižu, i objave odlučnosti Beograda da ponovo uđe u glavne evropske tokove", zaključuje Martin Bakli.
