Sloboda sa smećem pored puta
Dragiša Marinjes se iz Ćuprije 1987. godine otisnuo u svet. Stigao je u Bilah u Švajcarskoj i tri godine radio na građevini, potom 10 godina vozio kamion, a onda se zaposlio u firmi za obezbeđenje. Oženio se Švajcarkinjom Ilanom, koja je radila u vrtiću kao pedagog. Kada im se pre devet meseci rodila kći Efgenija počeli su da razmišljaju da se presele u Srbiju. To su i učinili pre šest meseci.
- Žene u Švajcarskoj imaju samo tri meseca porodiljskog bolovanja, a onda beba mora u jaslice. I dete više nema vezu sa roditeljima, jer se rodilo samo da radi za društvo. Mi nismo hteli da naše dete tako odrasta. Druga mogućnost bila je da plaćamo 500 franaka neku ženu koja bi čuvala Efgeniju. Ali, tada ne bismo imali privatnost u sopstvenom stanu. Ako bi Ilana dala otkaz i brinula o Efgeniji, s jednom platom ne bismo mogli da preživimo. Zato smo rešili da napravimo kuću u Ćupriji i da u njoj živimo - počinje svoju priču Dragiša.
Marinjesovi više nisu mogli da podnose građansku disciplinu koja vlada u Švajcarskoj.
- Tamo smo živeli u bloku i morali da poštujemo pravila. Tako veš možeš da pereš samo dva-tri sata nedeljno. Ne postoji novac kojim mođeš da kupiš ovu slobodu. Ovde legnemo ispod trešnje i niko nas ne dira. A Srbi to uzimaju zdravo za gotovo. Mi smo sada slobodni ljudi - razdragan je Dragiša.
Rasterećenje od svakodnevnog stresa on je našao u muzici. Bio je član švajcarsko-srpske grupe Evolucija, koja je poznata i po tome što je uradila muziku za film o templarima. Ilanu je tako i upoznao jer je ona bila pevačica.
- Dragiša i ja smo se vrlo brzo zbližili. Čak sam naučila da pevam na srpskom. Kad sam prvi put videla Srbiju, veoma mi se dopala. Najviše mi se sviđa što puno vremena provodimo sa detetom. Sviđa mi se i što su ovde ljudi mnogo opušteniji, dok su tamo napeti jer rade od jutra do mraka. Uzela sam i pravoslavnu veru, a kum mi je bio otac Miroslav Simeonović, srpski sveštenik u Švajcarskoj. Nisam pripadala nijednoj veri jer u Švajcarskoj religija nije toliko važna. Na vlasti je novac - iskrena je Ilana.
Ona bi volela da se bavi turizmom i da Švajcarce dovodi u Srbiju,jer zna da im se naša zemlja dopada. Čak su i njen otac Helmut i majka Erika napravili kuću do njihove. Ali, kaže da bi je bilo sramota jer bi videli smeće kraj puta. I Ilana i Dragiša smatraju da bi država trebalo da radi mnogo više na edukaciji ljudi kako bi se podigla njihova ekološka svest i kako bi Srbi postali kulturniji narod.
- Srbi jesu gostoljubivi, ali kako Švajcarcima da objasnimo đubre kraj reke ili puta. Pored toga, Srbi su skloni da varaju strance. Konrad Cumbah, koji se sa suprugom Gerdom doselio u ćuprijsko selo Isakovo da bi odgajali belgijske ovčare, pričao mi je da su ga bezbroj puta prevarili. To nije u redu - opet će Dragiša.
Inače, Ilana i Dragiša trenutno žive od kirije od 300 evra jer izdaju stan u Ćupriji, a nadaju se i da će bend Evolucija početi da im donosi novac. Ipak, najviše ih muči što Ilana na državljanstvo treba da čeka pet godina. Dragiša je kivan na državu gde žena koja rađa srpsku decu i troši novac u ovoj zemlji svake godine mora da izlazi iz zemlje i da se ponovo vraća da bi dobila vizu. S druge strane, fudbaler, koji čak i ne igra za Srbiju, dobije ga odmah. Njih dvoje pet godina moraju da strahuju, a može se dogoditi i da ga ne dobije. A Ilana se odjavila iz Švajcarske.
Stresan posao
|
