Sve više dece s anomalijama

Svake šeste ili sedme godine u Srbiji se rode sijamski blizanci, poslednji slučaj, pre ovog u Smederevu, zabeležen je 2003. godine u centralnoj Srbiji, otkriva za "Vesti" dr Tamara Krstajić, specijalista neonatologije.

Dr Tamara Krstajić, specijalista neonatologije

Iako potvrđuje utisak da se posle NATO bombardovanja u Srbiji rađa više dece sa anomalijama nego pre 1999. godine, dr Krstajić se dodaje da se to ne može pouzdano tvrditi zbog vremenske distance potrebne da se taj problem ozbiljno istraži.

Nedavno su u Smederevu rođeni sijamski blizanci. Koliko često se takvi slučajevi događaju u Srbiji?
- Na svakih šest do sedam godina. Poslednji slučaj zabeležen je 2003. u centralnoj Srbiji. Ovi blizanci u Smederevu, zbog težine anomalije, nisu imali mnogo šansi za preživljavanje. Ovde je reč o nekontrolisanoj trudnoći, tj. majka nije imala redovne preglede.

Bolesti sa kojima se živi

Sve više ima dece obolele od autizma, multiple skleroze, leukemije.
- Autizam kod mališana se javlja uglavnom oko četvrte godine, leukemija oko pete, a multipli skleroza u adolescentskoj dobi... Šizofrenija se javlja uglavnom u pubertetu. Sve su to bolesti sa kojima se živi, roditelji i deca treba da se edukuju zajedno.
Šta je vaša preporuka budućim majkama i očevima?
- Da vode računa o zdravlju, da ne konzumiraju alkohol ni duvan.

Šta je osnovna prevencija u ovakvim slučajevima?
- Sve žene moraju da urade minimalno dva ultrazvučna pregleda u prvom tromesečju trudnoće. Na žalost to ova žena iz Smedereva nije učinila, a pre toga je iznela dve zdrave trudnoće i rodila dvoje zdrave dece.

Dakle, ovakva vrsta teškog poremećaja javlja se samo kod nekontrolisanih trudnoća?
- Uglavnom. Zato je naš savet svim ženama da redovno idu na preglede. Mi smo na Dečjoj klinici u Beogradu pokušali da završimo svu dijagnostiku oko sijamskih blizanaca iz Smedereva, ali na žalost bebe su umrle pre nego što smo završili i naša saznanja poslali u Englesku kod kolega koji se fenomenom sijamskih blizanaca detaljno bave i izučavaju ih.

Osim ove, kod dece postoji još mnogo drugih anomalija, koje su najčešće?
- Anomalije u vezi bolesti urotrakta, bubrega, različiti prekidi u prohodnosti creva, anomalije nervnog sistema...

Da li je NATO bombardovanje naše zemlje uticalo na porast anomalija?
- Mi imamo utisak da ima više anomalija u vremenu nakon bombardovanja, ali naše istraživačke metode nisu uspele da potvrde tu tezu. Istina, ima više dece sa urođenim anomalijama a da li je za to odgovorno bombardovanje, ne može se pouzdano reći. Takođe, utisak je da ima više anomalija od kada se rade veštačke oplodnje, ali ni to nije naučno dokazano. Trebalo bi vršiti opsežna istraživanja, a to je dugotrajan posao i zahteva ne mala finansijska sredstva.

Gde se nalazi Srbija u svetskom i evropskom okviru kada je reč o anomalijama kod dece?
- Ne mogu dati precizne podatke, ali spadamo u svetski prosek, nismo ni bolji ni lošiji.