Albanci na ustoličenju patrijarha?
Srpski patrijarh Irinej najavio je da se svečani čin njegovog uvođenja u svetosavski tron pećkih patrijaraha planira za 25. april u Pećkoj patrijaršiji, a da Sveti arhijerejski sinod u dogovoru sa vlastima u Beogradu i nadležnima u Međunarodnoj mirovnoj misiji u Prištini, u naredna dva meseca treba da precizira mere bezbednosti za ovu ceremoniju. Na njegovom ustoličenju, po svemu sudeći neće biti viđena ni nekadašnja počasna gardijska straža Albanaca - vojvoda i čuvara srpskih manastira, koja je poslednji put bila prisutna na ustoličenju patrijarha Germana Đorića 1958. godine.
- Ceremonija ustoličenja patrijarha Irineja, kako se najavljuje, biće i početak rada Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve.
Tamo će početi, a nastaviće se u Beogradu. To će biti prilika da gosti dođu i nadam se da će i oni videti stanje na Kosmetu - rekao je patrijarh.
On je naglasio da je odluku o njegovom svečanom ustoličenju u Pećkoj patrijaršiji 25. aprila doneo Sinod, koji za to još nije počeo pripreme, ali da je na crkvenoj "vladi" da sva pitanja organizacije reši sa nadležnima u Srbiji i onima koji su zaduženi za bezbednost na Kosovu i Metohiji.
Nije provokacija
|
Na svečanoj ceremoniji u drevnom sedištu SPC očekuju se svi srpski episkopi iz otadžbine i rasejanja, carigradski patrijarh Vartolomej ruski Kiril, kao i drugi najviši predstavnici sestrinskih pomesnih pravoslavnih crkava iz sveta, te izaslanici iz Vatikana, visokodostojnici drugih hrišćanskih tradicionalnih crkava, islamske i jevrejske zajednice, predstavnici Svetskog saveta crkava i Evropske konferencije crkava. Ceremoniji bi trebalo da prisustvuje i državni vrh Srbije i RS, diplomatski kor iz Beograda i Prištine, a biće pozvani i državnici zemalja Evropske unije, Rusije i drugih država.
Mirko Đorđević, analitičar religije, uveren je da će patrijarhovo ustoličenje u Peći proteći mirno, da neće biti provokacija i problema.
- Albansko rukovodstvo iz Prištine, ako ima
Nadležni Kfor i Unmik
I pod obezbeđewem bilo je slučajeva, naročito kada je poglavar SPC za Vidovdan išao u Gračanicu ili u Pećku patrijaršiju, da se vozilo kamenuje, ali i da se patrijarh na kosmetskoj strani administrativne linije prestresa. |
mudrosti, trebalo bi da bude među zvanicama na ustoličenju i da ničim ne rizikuje da se obruka pred patrijarhovom svitom koju će osim srpskih činiti i brojni visokodostojnici drugih crkava i religija iz Srbije i inostranstva.
Verujem i da će prištinski zvaničnici, Unmik i Euleks na vreme uspeti da obuzdaju ekstremne snage u albanskim redovima kako ne bi izburkali svoje političke lidere pred najvišim zvanicama koje iz celog sveta dolaze na ustoličenje - smatra Đorđević.
On podseća i na stari običaj kada je ceremoniju ustoličenja patrijarha obavezno pratila u Pećkoj patrijaršiji počasna gardijska straža albanskih vojvoda, čuvara srpskih manastira, u svečanim narodnim nošnjama i s puškama tandžarama o ramenima.
- Ova ikonografija poslednji put je viđena na ustoličenju patrijarha Germana Đorića 1958, kao i prilikom njegovih potonjih dolazaka u srpske manastire na Kosmetu.
Poslednjih 20-25 godina je nestala tradicija čuvara, odnosno vojvoda srpskih manastira koja datira još od nemanjićkih vremena.
Uveo ju je car Dušan Silni, a svojim zakonom predvideo i Leka Dukađinaj. Albanske porodice su tu obavezu i titulu doživljavale s posebnom čašću i prenosile je s kolena na koleno. Tako je, na primer, familija rodonačelnika Zuja Rugove nosila titulu "vojvoda Rugovac" u narednih pet kolena, brinući o Pećkoj patrijaršiji - priča Đorđević.
Stare monahinje Pećke patrijaršije sećaju se starijeg čoveka, koga su oslovljavale sa "vojvoda Rugovac", ali kažu da ni njega niti bilo koga iz njegove familije nisu videle dvadesetak godina. Sećaju se da ta familija potiče iz sela Štupelja i da vode poreklo iz plemena Klimenta koji su pre prelaska na islam, bili katolici.
Branili manastire
Jer "crkva nema ognja ni mača", drugim rečima, nema čime da se brani. Saplemenici izabranog vojvode bili su takođe obavezni da mu ako treba i s oružjem u ruci pomognu u odbrani manastira ukoliko bi wihovi sunarodnici Albanci nasrtali na srpske svetiwe i monaštvo, ili pokušali da otimaju manastirsku letinu. |