Dačić: I da nam traže priznanje, neće ga dobiti

Izjava predsednika Evropskog parlamenta Martina Šulca je pogrešno protumačena, a Srbija neće priznati Kosovo. To je jasan odgovor premijera Ivice Dačića posle njegove posete Briselu, u kojoj je od svih evropskih zvaničnika dobio snažnu podršku za približavanje Srbije Evropskoj uniji. Dačić poručuje da je Srbija spremna za nastavak dijaloga, a ideja da se sve podigne na viši, politički nivo, dobija podršku i u evropskoj administraciji.

Nema priznanja Kosova: Premijer Srbije Ivica Dačić

 

Vaša prva poseta Briselu u funkciji premijera ostala je u senci poruke da nas na kraju evropskog puta, kao uslov za prijem u EU, čeka priznavanje Kosova...

- Poruke su, i s naše, i sa strane EU, veoma jasne. EU pozdravlja stavove Vlade Srbije kada je reč o nastavku našeg evropskog puta. Javno ističu da će evropske integracije najviše zavisiti od same Srbije, odnosno od ispunjenja onoga što je Evropski savet postavio kao uslove u decembru prošle godine. To se, naravno, najviše odnosi na unutrašnje reforme koje Srbija treba da vodi i na vidljive znake “relaksiranja” odnosa između Beograda i Prištine, što pretpostavlja implementaciju onih dogovora koji su već postignuti, uz pokušaj da se dođe do dogovora za preostala pitanja iz tehničkog dijaloga, ukljujući i funkciju Euleksa, koji bi trebalo da bude u svim oblastima prisutan na celoj teritoriji Kosova.
 

Da li EU, ipak, od nas očekuje priznavanje, a da vlast to ne želi da prizna?

- Više puta sam isticao da će Vlada Srbije voditi iskrenu i otvorenu politiku. To znači da ćemo jasno istaći šta možemo da uradimo, da neće biti neiskrenosti u svemu tome, i da, s druge strane, od EU očekujemo da ne postavlja “pokretne ciljeve”, odnosno uslove koji se stalno menjaju. Shodno tome, stav je da nema nekih dodatnih i novih uslova za Srbiju, kada je reč o datumu za otpočinjanje pregovora. Srbija od EU očekuje da jasno kaže šta je cilj trke koju trčimo.

Možete li da objasnite šta je tačno dogovoreno oko fusnote s imenom Kosova, da li smo otišli korak dalje u priznavanju nezavisnosti?

- Opredeljenje nove Vlade Srbije je, kao što je poznato, da se sprovedu svi dogovori koji su postignuti u Briselu. Problem je što postoje različita tumačenja oko toga šta je u stvari u Briselu ranije dogovoreno. U Srbiji se, očigledno, taj deo dogovora tumačio drugačije. Istina je da, u dogovoru koji je postignut, nigde ne stoji obaveza da na tabli moraju da budu i zvezdica i fusnota. Ali, ja bih podsetio na to šta je bio naš cilj. Cilj je bio da Kosovo bude predstavljeno asimetrično, odnosno drugačije nego što su predstavljene države koje su međunarodno priznate. To što će na tabli stajati Kosovo sa zvezdicom, samim tim ukazuje na asimetričnost. I zvezdica i fusnota će se pojaviti u pratećim dokumentima, kada se prvi put pomene Kosovo. To je upravo i stav Evropske unije i način na koji oni tumače postignuti dogovor. O tome su već obaveštene sve zemlje koje organizuju skupove.

Očekujete li da i to ne bude izmanipulisano i da i vaša uveravanja o objavljivanju teksta fusnote na pratećim dokumentima ne budu mrtvo slovo na papiru?

- Kada mi je komesar File uputio zvanično pismo povodom mog izbora, i kada je pomenuo Kosovo, u tekstu je stavio zvezdicu, a ispod teksta objasnio u fusnoti da je to “u skladu s Rezolucijom 1244 SB UN i sa Savetodavnim mišljenjem Međunarodnog suda pravde”. Dakle, ukoliko na skupovima Kosovo bude predstavljeno na drugačiji način, bez zvezdice na tabli, ili bez fusnote u dokumentima, ili ukoliko postoje državna obeležja Kosova, naši predstavnici neće učestvovati na tim skupovima, niti će potpisivati takva dokumenta.

Od “normalizacije” odnosa sa Kosovom zavisi datum pregovora. Kad ćemo ga dobiti?

- Tu postoji jedna otežavajuća okolnost, objektivne prirode, da su u Srbiji bili izbori i da je njima praktično bio posvećen značajan deo godine. U to vreme nije bilo napretka kada je reč o ispunjavanju postavljenih uslova. Sve će, tako, zavisiti od dinamike daljeg rada, imajući u vidu da će u oktobru biti objavljen izveštaj o napretku Srbije. Ne postavlja se pitanje opredeljenosti Vlade Srbije. Postavlja se samo vremenska dimenzija, da li će to vreme do decembra biti dovoljno da EU istakne pozitivan utisak o onome što je Srbija uradila. Mi, na kraju krajeva, za razliku od nekih prethodnih vlada, i nismo postavljali vremenska limitiranja i obećanja da će to biti do kraja godine ili u prvoj polovini sledeće godine. Za nas je suštinski bitno da postoji odnos međusobnog poverenja i zajedničkog opredeljenja da je to najbolja budućnost za Srbiju.

Koliko su ekonomske prilike u zemlji kritične? Po nekim tumačenjima, preti nam “grčki scenario”...

- One su takve da je zaista neophodno da Vlada Srbije hitno, a to će biti već naredne nedelje, izađe s predlogom ekonomsko-socijalnih mera koje će imati za cilj stabilizaciju ekonomskih prilika u našoj zemlji, a to znači zaustavljanje deficita i njegovo smanjenje u sledećoj godini. Deficit će u ovoj godini biti sigurno mnogo veći, zato što je prethodna vlada, umesto 4,5 odsto, dovela do deficita od 7 odsto. Za normalno funkcionisanje države biće neophodno da se ovaj deficit svede u realne okvire. Zato su nam neophodni razgovori i s MMF-om, i sa Svetskom bankom i s evropskim bankama. Naravno, i s EU, ali i s drugim državama širom sveta koje žele da doprinesu ekonomskoj stabilizaciji Srbije.
 

Evropa se sve više okreće konceptu potrošnje i otvaranju novih radnih mesta, a ne samo štednji, kao mogućem rešenju za izlazak iz krize?

- To je upravo i moja politika. Više puta sam isticao da politika fiskalne odgovornosti, odnosno stezanja kaiša jeste neophodna u ovim uslovima, ali da ona pre svega treba da se odnosi na smanjenje nepotrebnih troškova države i birokratije. Pored toga, međutim, neophodno je da postoji i politika razvoja. To znači da su privredni rast, rast bruto društvenog proizvoda, a samim tim i otvaranje novih radnih mesta i povećanje potrošnje, ciljevi koji mogu najlakše da nas izvade iz ekonomske krize. I zato će Vlada u najavljenim merama značajan segment, pored štednje koja se odnosi na državu a ne na građane, posvetiti upravo podsticanju privrednog razvoja.

EU insistira i na daljoj borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. Šta će se raditi na tom planu?

- U oblasti borbe protiv kriminala uopšte, i organizovanog kriminala, imali smo dobre rezultate u prethodnom periodu, tako da Evropska komisija nikada nije imala primedbe na taj deo našeg rada. I građani su na izborima ocenili da je Ministarstvo unutrašnjih poslova bilo najbolje u Vladi Srbije. Samim tim sam i ja dobio dvostruko više glasova nego na prethodnim izborima. Cilj nam je da nastavimo tu borbu. Namera nam je i da se borbi protiv korupcije pristupi sistemski. Borba protiv kriminala i korupcije će, naravno, biti oštra, ali razlika će biti u tome što ćemo se pre svega truditi da se iskoreni sistemska korupcija, da bi se iz strukture vlasti izbacile sve mogućnosti za korupciju. U tome ćemo neposredno sarađivati s EU, i s nezavisnim regulatornim telima u Srbiji, pre svega s Agencijom za borbu protiv korupcije. Radićemo na pronalaženju i analiziranju praktično svakog radnog mesta u državnoj upravi koje omogućuje korupciju. Kada do toga dođe i kada to iskorenimo, kada se odstrani mogućnost da neko svojim položajem može da ima mogućnost za korupciju, mislim da smo rešili problem.