Srbi za Albance kupuju imanja u Gračanici
Najveće i najpostojanije srpsko selo u centralnom delu Kosova - Gračanica, bije odsudnu bitku za opstanak. Ono što albanski secesionisti u proteklih trinaest godina nisu uspeli da ostvare - da otkupe srpska imanja u samom naselju i oko njega, uradiće Srbi za njih. I to oni okupljeni oko novoformirane opštine Gračanica, koju je u samom mestu instalirala albanska vlast u Prištini.
- Ta nova opštinska vlast, koja funkcioniše u sistemu kosovskih institucija i pod direktnom kontrolom Hašima Tačija i njegove vlade, ima zadatak da sprovede pakleni plan svojih gazda. Albanci, po svaku cenu žele da uđu u Gračanicu, da najpre kupe neku kuću i plac i da onda, po već oprobanom scenariju šire krug i proteruju Srbe - priča jedan stariji građanin Gračanice posle liturgije koju je u manastiru Gračanica, povodom manastirske slave - Uspenja presvete Bogorodice, služio episkop raško-prizrenski Teodosije.
Episkop je okupljeni narod zamolio "da ne prodeje svoja imanja i da zbije redove i odupre se teškim iskušenjima".
Za ulazak u Gračanicu Albanci ne žale novac. Za imanja pored puta Priština-Skoplje plaćali su ar i do 30.000 evra. Za plac u Gračanici spremni su da plate mnogo više. I ne libe se da to svakodnevno nude.
300 Srba na drugoj straniPored srpske opštine Priština, koja već trinaestu godinu radi izmeštena u Gračanici, u ovoj srpskoj sredini poslednjih nekoliko godina funkcioniše i novoformirana opština Gračanica, koja radi u kosovskom sistemu vlasti. Uprkos mišljenju koje preovladava - da u tim institucijama u centrlanom delu Kosmeta radi daleko veći broj Srba, Goran Arsić, načelnik Kosovskog okruga, trvdi da je njih svega oko tri stotine, uključujući i zaposlene i u kosovskim ministarstvima u Prištini. |
- Za sada odolevamo. Teško je ovde funkcionisati i raditi ali ja ne želim da odustanem. Imam svoj restoran, koji solidno posluje - priča Miodrag Dimitrijević (33), otac trinaestomesečnog Damjana i šestogodišnje Magdaline. - Naš zadatak je da zadržimo prostore koje smo nasledili od svojih predaka. Uprkos činjenici da Albanci ne žale novac za zemljište na značajnijim lokacijama, pre svega pored puteva i u centrima sela, u samoj Gračanici nema prodaje imovine. Prodaja samo jedne parcele povukla bi nas u katastrofu.
- I pored svih nedaća, a posebno činjenice da živimo u svojevrsnom getu, jer nemamo slobodu kretanja, svi mi, ipak, nekako verujemo u bolje dane, a pre svega da će naša država Srbija biti prisutnija ovde. Bez srpskih isntitucija nema nam opstanka na ovom području - priča Ljubomir Maksimović (50), profesor razredne nastave.
I on smatra da je najbitnije "obustaviti prodaju srpskih imanja, koja je naročito prisutna na rubnim područjima i okolnim selima".
- Istina je da Albanci nude enormno visoke cene za kupovinu zemlje kako bi postali većinski vlasnici naših imanja. Naša država Srbija treba hitno da odgovori otvaranjem novih radnih mesta, da zaposlimo ovaj narod i da ga siromaštvom ne teramo da prodaje zemlju i odlazi sa ovih prostora.
Većina ovdašnjih Srba veruje da se niko neće usuditi da proda kuću i imanje Albancima u samoj Gračanici. Ali, otvoreno izražavaju bojazan od poteza koje vuče novoformirana opština koja radi u kosovskom sistemu. Plaši ih što pokušava da preuzme sve nadležnosti od srpskih institucija.
Da su nastojanja prištinskih vlasti da svoj cilj o preuzimanju srpskih ustanova ostvare posredstvom Srba više nego očigledna, potvrđuje i Goran Arsić, načelnik Kosovskog okruga. On kao "posebno problematičnu" ističe najavljenu privatizaciju Privrednog kombinata "Ratar" iz Lapljeg Sela za koji su kosovske vlasti već raspisale tender.