Umesto imovine dočekao smrt
Umetničkog fotografa iz Kalifornije Stanoja Pantovića (69) 30. avgusta iznenadna smrt je zatekla u iznajmljenom stanu na Banjici. Pantović je kao kanadski državljanin boravio u Srbiji u nameri da povrati imovinu koju su komunisti oduzeli njegovoj porodici posle Drugog svetskog rata.
Ove nedelje je trebalo da preuzme i srpski pasoš, ali smrt je bila brža od pravde, kako se to često kaže u naslovnicama, a njegov slučaj ponovo je skrenuo pažnju na restituciju i brzinu kojom se pokreću i završavaju postupci povraćaja nacionalizovane i konfiskovane imovine u Srbiji.
Advokat Vidosav Vidaković je uveren da njegovi klijent, kojeg zastupa pred Agencijom za restituciju, neće doživeti Stanojevu sudbinu.
- Dočekaće, dočekaće oni da im se vrati imovina, pa nisu oni najstariji, ali ne bih za novine o njihovom predmetu - kaže za "Vesti" Vidaković, koji zastupa sinove čuvenog pronalazača kočnica za lokomotive predratnog inženjera Dobrivoja Božića.
Mnogo izuzetakaPodugačak je spisak izuzetaka od vraćanja imovine u naturanom obliku koje predviđa Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju. Između ostalog, ne vraćaju se nepokretnosti koje su se na dan stupanja na snagu zakona nalazile u javnoj svojini, tu su i službene zgrade državnih organa i lokalnih samouprava, kao i nepokretnosti koje su u funkciji zdravstva, obrazovanja, kulture i nauke. |
Ako sve bude išlo kako bi to naslednici i advokat želeli onda će demokrate morati da se isele iz sedišta svoje stranke u Krunskoj ulici. Naime, predratna vila od 477 kvadrata, sa čijih zidova se sada smeše Đinđićeve i Tadićeve fotografije, bila je porodična kuća Božića koju su komunisti konfiskovali odmah posle rata.
Nešto ranije, kada je advokat Vidaković bio raspoloženiji za izjave, novinarima je otkrio da osim kuće u Krunskoj, Božićevi sinovi, Dragan i Robert, traže da im se vrati i stambena zgrada u ulici Svetozara Markovića u Beogradu.
Pokušali smo da saznamo da li su u DS-u spremni na selidbu, ali do zatvaranja današnjeg broja "Vesti" nismo dobili odgovor u stranci, očito preokupiranoj unutarstranačkim problemima.
Funkcionerima države Srbije je poprilično teško da se usele na dedinjske vile, a da one nisu nečije bivše nacionalizovane i konfiskovano vlasništvo. Predsednik Tomislav Nikolić, ne tako davno, odbijao je da se useli u službenu rezidenciju koja sleduje šefu države, a u kojoj je boravio njegov prethodnik Boris Tadić, između ostalog i pozivajući se na to da naslednici potražuju taj objekat. Tako se predsednik umesto u Lackovićevu 10, sa suprugom uselio u Užičku 23, takođe na Dedinju. Ali i ova adresa je sa stanovišta vlasništva sporna.
Kako "Vesti" saznaju, imanje i objekte u Užičkoj od broja 23. do broja 29. su pre Drugog svetskog rata bili u posedu predratnog privrednika Milana Nikolića i njegovog zeta Svetozara Moačanina, rodom iz Osijeka. Močanin je radio kao lekar kralja Aleksandra i kralja Petra Drugog Karađorđevića, sa kojim je i emigrirao u inostranstvo. Lekarova ćerka i dvojica sinova kao jedini naslednici oca i dede potražuju sada imanje i rade na prikupljanju neophodne dokumentacije.
U Agenciji za restituciju "Vestima" je rečeno da je do sada podneto preko 7.000 zahteva, ali da za vile u Užičkoj još uvek niko nije podneo zahtev za povraćaj.
- Zakonom je predviđeno da se ne vraćaju nepokretnosti koje su namenjene za potrebe Narodne skupštine predsednika Republike i Vlade, kao i zgrade namenjene za smeštaj stranih diplomatskih konzularnih predstavništava - precizirano je u Agenciji.
Ako treba i do StrazburaIako rođen u Jugoslaviji 1943. godine Stanoju Pantoviću, kao i drugim članovima njegove porodice oduzeto je državljanstvo, da bi porodica nedugo potom izbegla u inostranstvo. |
Advokat: Spori procesi za vraćanje imovine
U advokatskoj kancelariji Savić "Vestima" je rečeno da je veliki problem sporost u postupcima rehabilitacije koja je inače preduslov da bi mogla da se traži konfiskovana imovina.
- Ako se ne ubrzaju postupci rehabilitacije povraćaj konfiskovane imovine biće gotovo nemoguć. Mi smo još pre 10 meseci podneli zahtev za rehabilitaciju slovačkog industrijalca Vrtileka, a u sudu nisu dosad ni prstom mrdnuli - žali se advokat Predrag Savić.
On dodaje da Agencija za restituciju radi solidno, ali da su problemi na drugoj strani. Do dokumentacije kojom se potvrđuju vlasništvo kao i akt oduzimanja imovine teško se dolazi, jer su papiri rasuti i na više od dvedesetak adresa, po raznim arhivama. Takođe, preduzeća i druge institucije koje su obveznici restitucije takođe nastoje da otežaju povraćaj imovine starim vlasnicima i njihovim naslednicima, pa pokušavaju da otuđe nepokretnosti koje su već u postupku restitucije.
