Raste broj zaraženih groznicom Zapadnog Nila
Broj pacijenata u Srbiji kod kojih je potvrđeno da su oboleli od groznice Zapadnog Nila povećan je sa pet na sedam, saznaje "Press" iz dobro obaveštenih izvora. Lekari se plaše da ni ovo nije konačna brojka i da će se ispostaviti da među više od deset osoba koje su na posmatranju ima još zaraženih.
Ono što posebno zabrinjava, kažu stručnjaci, jeste saznanje da među pacijentima u Srbiji sa potvrđenom groznicom Zapadnog Nila, koju prenose azijski tigrasti komarci, ima i onih koji se nisu makli van granica naše zemlje, što ukazuje na to da je ova vrsta insekata prvi put došla do nas.
Simptomi
Blaga klinička slika
Teška klinička slika
|
U prvi mah se pretpostavljalo da su se svi oboleli zarazili u Grčkoj, gde su letovali. Međutim, izvori "Pressa" navode da ima bar dvoje pacijenata iz Vojvodine koji nisu napuštali Srbiju. Oni tvrde da to ne iznenađuje jer su britanski naučnici nedavno objavili da je klima severnoistočne Evrope i Balkana poslednjih godina postala pogodna za tigraste komarce. Meteorolog Ivan Ristić kaže da su ta saznanja tačna i da klimatski uslovi, koji su poslednjih godina na Balkanu i Srbiji promenjeni, mogu da utiču na pojavu ovih insekata.
"Njima pogoduje suvo i toplo vreme i moguće je da su vazdušnim strujama stigli i do nas. Vremenske prilike kod nas im poslednjih godina idu naruku i oni mogu da se razmnožavaju. Zime su bile blaže, a leta toplija. Naravno, stvar je ozbiljna i to bi trebalo da sagledaju i biolozi", navodi Ristić.
S njim se slaže i epidemiolog Branislav Tiodorović, koji napominje da pored klime uzrok može da bude i okruženje.
"Tigrasti komarac je izvorno tropska i suptropska vrsta iz jugoistočne Azije, a širi se svetom od kraja sedamdesetih godina prošlog veka. Zbog klimatskih promena i velike saobraćajne povezanosti savremenog sveta danas je rasprostranjen na svim kontinentima. Najčešći način prenosa u nova područja je automobilskim gumama u koje komarac polaže jajašca. U Evropi je prvi put primećen 1979. u Albaniji. Poslednjih godina ima ih i u Grčkoj, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Makedoniji, Turskoj...", kaže profesor Tiodorović.
I epidemiolog Radmilo Petrović kaže da je tigrasti komarac izuzetno prilagodljiv novim uslovima.
"Prema običnom komarcu je izrazito agresivan potiskujući ga s prostora u kojima se pojavi. Za razliku od običnog komarca, koji je aktivan noću, tigrasti komarac je vrlo agresivna, dnevno aktivna vrsta, a napada tokom celog dana".
On dodaje da ukoliko se u Srbiji pojavila groznica Zapadnog Nila, treba da se utvrdi uzrok, odnosno odakle potiče izvor eventualne zaraze.
"U poslednjih trideset godina ne znam da je bilo slučajeva ovog oboljenja. Bilo je zaraza malarije, koje su naši građani dobijali nakon putovanja u Afriku ili neke druge egzotične zemlje, ali groznice Zapadnog Nila ne. Ako se sada pojavila, trebalo bi sve detaljno da se ispita i da se o tome obavesti javnost da bi se izbegla razna nagađanja", navodi Petrović.