Susret Nikolića i Putina: Paraf na strateško partnerstvo
Predsednik Rusije Vladimir Putin održao je reč i ispunio obećanje dato predsedniku naše zemlje da će se sa njime sresti što pre, čim Tomislav Nikolić obavi sve poslove oko preuzimanja najvažnije funkcije u Srbiji.
U maju, za vreme boravka Nikolića na kongresu Jedinstvene Rusije u Moskvi, kada je razgovarao sa Putinom, oba predsednika su rekla da je sadašnja saradnja dobra, ali da postoji prostor da bude daleko bolja. Zato je Nikolić zamolio Putina da se posle "ustoličenja" što pre sastanu i detaljno rasprave šta treba i koliko se stvarno može učiniti na obostranu korist.
Sporazum o gasuPremijer Dmitrij Medvedev je u sredu ukazom odobrio nacrt sporazuma Rusije i Srbije o dugoročnim isporukama ruskog prirodnog gasa od 2012. do 2021. godine. Sporazumom je predviđeno da nam Rusija isporučuje po pet milijardi kubnih metara gasa godišnje. Uslov je da naša zemlja do 2014. plati stari dug za gas od 30 miliona dolara, u tri godišnje rate. |
Novi susret dva državnika desiće se 11. septembra u letnjoj rezidenciji ruskog predsednika u Sočiju. Glavna tema razgovora biće energetska saradnja dve zemlje, koja, po rečima Aleksandra Konuzina, ambasadora Ruske Federacije u Srbiji, "treba da bude podignuta na najviši nivo". Startom gradnje gasovoda "Južni tok" ona će dobiti i strateški karakter.
Tim povodom Nikolić i Putin će se ove godine sresti još najmanje jedanput - u decembru će predsednik Rusije prisustvovati početku izgradnje gasovoda "Južni tok" kroz našu zemlju. Ovaj projekat će nam doneti direktnu investiciju od 1,9 milijardi evra. Krak kroz našu zemlju biće dugačak 411 kilometara, a puštanje prve linije predviđeno je za kraj 2015. godine.
Tri susreta Nikolića i Putina za godinu dana dovoljno govore o kvalitetu odnosa dve zemlje.
Spornih pitanja nema, saradnja je sve bolja, a, što je posebno važno, Putin ima velike simpatije prema srpskom narodu. U nekoliko navrata on je kazao, sasvim otvoreno, da je Srbija Rusiji najpouzdaniji partner na Balkanu.
Tomina raklijaJoš dok je dolazio u Moskvu kao partijski lider, Tomislav Nikolić je znao da donese svoju domaću rakiju i da počasti prijatelje. Putin je već probao srpsku šljivovicu, koju su na Krim doneli za njega srpski bajkeri. Pred novinarima je rekao da će posle sastanka sa Janukovičem rakijom ponuditi i ukrajinskog predsednika. Putin, inače, retko pije žestoka pića, ali je za srpsku šljivu rekao - dobra je i jaka. |
U predsedničkoj rezidenciji "Bočarov ručej" ili, kako bi se kod nas reklo, u "Bočarevom potoku" od naših sadašnjih političara bio je samo Vojislav Koštunica, kao predsednik Vlade Srbije. Glavna tema razgovora Putina i Koštunice 3. juna 2004. bila je kako sačuvati Kosovo i Metohiju. Obećanje koje je Koštunici tada dao Putin ispunjava do danas. Rekao je jasno da će Rusija biti na srpskoj strani i da neće priznati nezavisnost Kosova.
I tada se razgovaralo o jačanju ekonomske i druge saradnje, ali je sve išlo sporo i trapavo.
U vreme Borisa Tadića takođe se mnogo govorilo o dolasku ruskih investicija u Srbiju. Nesporno je da je predsednik Tadić zaslužan za potpisivanje dogovora oko NIS i "Južnog toka", ali ostaje otvoreno pitanje zašto nije bilo više investicija.
Sada je svoju šansu dočekao Tomislav Nikolić. Najvažnije je, tvrde dobro upućeni u odnose dve zemlje, da ne predlažemo ono što ne možemo da ispunimo. Do sada je već bilo mnogo praznih obećanja. Pričalo se na rusko-srpskim sastancima i o izvozu roba koje nemamo dovoljno ni za sebe. Zbog toga su naši ambasadori crveneli kad bi ih ruski gubernatori podsećali na obećanja naših privrednika.
Pomažemo jedni drugimaŠta se podrazumeva pod "strateškim partnerstvom" objasnio je Dmitrij Medvedev, još dok je bio predsednik Rusije.
"Strateško partnerstvo se razlikuje od običnih dobrih ekonomskih odnosa, ne samo velikom trgovinskom razmenom i velikim ugovorima, već i dobrom drugom saradnjom. Mi pomažemo jedni drugima na svetskoj areni, usaglašavamo pozicije, nastojimo da zaštitimo jedni druge... ", rekao je Medvedev. Iako je bilo najavljivano da će dogovor o strateškim odnosima Rusije i Srbije biti potpisan do leta 2011, to nije učinjeno do danas. Tadašnji predsednik Rusije, a sada premijer, Dmitrij Medvedev "nije imao slobodan termin" za susret sa Borisom Tadićem.
Iz Kremlja su uporno objašnjavali da predsednik puno putuje i da je zauzet, što nije bio pravi razlog. Iako su cenili njegov doprinos uspešnoj saradnji oko NIS i gasovoda "Južni tok", u Kremlju su bili ljuti što se Tadić u jednom trenutku nije do kraja držao dogovora oko Kosova. |
A ako nameravamo da od Rusije tražimo nove kredite, mora se znati da Moskva čak i sa svojim najbližim partnerom Belorusijom vodi mukotrpne razgovore na nivou ministarstava finansija. Zato niko ne treba brzo i lako da očekuje "ruski desant transportnih aviona punih para".
Okvir za saradnju je već pripremljen - to je dokument o "Strateškom partnerstvu Rusije i Srbije", koji su lane perfektuirali ministri spoljnih poslova Sergej Lavrov i Vuk Jeremić. Došlo je vreme da se potpiše taj dokument, kakav sa Moskvom nema nijedna zemlja na Balkanu.
Srpski graditelji u SočijuSkoro svaki deseti neimar na gradilištu u Sočiju, domaćinu Zimskih olimpijskih igara 2014. godine, dolazi iz Srbije. U gradu koji ima oko 400.000 stanovnika trenutno radi 50.000 radnika, među kojima i 5.000 srpskih graditelja.
Ukupna vrednost našeg dela posla, koji je poveren "Putevima Užice", iznosi više od 600 miliona dolara. U ekskluzivnoj zoni Sočija naši neimari podižu kompleks "Olimpijski univerzitet", čija površina premašuje 92.000 kvadrata. "Putevi" rade i četiri hotela na Krasnoj poljani, u podnožju mesta gde će se održavati takmičenja u alpskom skijanju. U blizini aerodroma "Soči" grade osam objekata u kojima će biti smešteni novinari. |
Doduše, on nam neće doneti nove ekonomske beneficije. I bez tog dogovora, međutim, Rusija odavno sa Srbijom ima privilegovane odnose. Iako beogradski političari nisu voleli da spominju ko je to sa naše strane napravio još u vreme Slobodana Miloševića, Srbija je dobila od Rusije ekonomske povlastice koje nema velika većina zemalja koje sarađuju sa njom. Lista robe koju Srbija sada može bez carine da izvozi ne samo u Rusiju već i u Belorusiju i Kazahstan prvorazredna je povlastica. Zbog stanja naše privrede mi, međutim, ne možemo da povećamo izvoz i iskoristimo beneficije na tom ogromnom tržištu.
Osim toga, sa Rusijom imamo uprošćeni vizni režim, pa naši i ruski građani putuju bez viza do mesec dana.
Rezidencija iz sovjetskog vremenaLetnja rezidencija predsednika Rusije "Bočarov ručej" napravljena je u sovjetsko vreme u Sočiju. Naziv je dobila po imenu rečice koja se spušta iz obližnjeg šumskom masiva i uliva se u Crno more. Inicijativu da se izgradi dača dao je posle Staljinove smrti Klement Vorošilov, tadašnji narodni komesar za vojna i morska pitanja. Zgrada je napravljena 1955. godine, a od 1960. u toj dači su se odmarali visoki sovjetski rukovodioci Nikita Hruščov, Leonid Brežnjev, partijski ideolog Mihail Suslov i drugi.
Raspadom SSSR "Bočarov ručej" je ostala jedina dača najviših sovjetskih rukovodilaca na Crnom moru, jer su one na Krimu pripale Ukrajini. Glavna zgrada je napravljena u stilu staljinskog klasicizma, sa visokim plafonima i velikim prozorima. Deo enterijera sačuvao je stilistiku pedesetih godina prošlog veka.
Predsednička rezidencija ima i dva bazena, sa slatkom i slanom vodom, kao i salu za rekreaciju. Osim male lučice za predsedničku jahtu "Kavkaz", dača ima i heliodrom. Za vreme vladavine Borisa Jeljcina kraj dače je napravljen zatvoreni teniski teren, a Putin je insistirao da se za novinare napravi prescentar. |
Oni političari u Srbiji kojima nije po volji jačanje saradnje sa Moskvom zamerali su prvo Vojislavu Koštunici, pa zatim i Borisu Tadiću, a sigurno će to prigovarati i Tomislavu Nikoliću, "da hoće da Srbija postane ruska gubernija". Rukovodstvo u Kremlju odavno je okrenuto vlastitim brigama i nikome ne pada na pamet da od Srbije pravi nekakvu guberniju.
Naši političari su iz Moskve bezbroj puta čuli rečenicu: "Nudimo vam onoliko saradnje na koliko je Srbija spremna". Od želje građana Srbije, odnosno naših političara i privrednika, zavisi koliko će biti široko strateško partnerstvo.
A onima koji postavljuju pitanje šta će nam strateško partnerstvo sa Rusijom kad već "idemo u Evropu" bilo bi korisno da znaju da je ekonomski najjača evropska zemlja - Nemačka - najbolji ekonomski partner Rusije. Odlične ekonomske, ali i druge odnose, sa ovom zemljom imaju i Francuska, Italija...
Zbog toga što poseduje mnogo gasa i nafte, ali i drugih prirodnih bogatstava, Rusija se lakše bori sa ekonomskom krizom. Zbog toga sa njom sve najveće zemlje hoće da sarađuju. Logično je što to želi i mala Srbija.
