Malinjak u rukama inženjera elektrotehnike
U Njujorku taksi voze doktori nauka, a u Prijepolju inženjeri elektrotehnike uzgajaju maline.
Sanel Dizdarević iz Hrta u okolini Prijepolja ima 27 godina i diplomu inženjera energetike koju je stekao pre dve godine u Čačku. U to vreme je, zahvaljujući ušteđevini stečenoj u Nemačkoj, gde mu braća žive, zasadio 20.000 malina i 150 stabala šljiva.
Sanel ima, međutim, nešto što ga izdvaja iz generacije navikle da "traži 'leba preko motike. To je, sam će vam priznati, "neodoljiva potreba da ne bude dokon i da bar sebe ne gleda u ulozi malodušnog kritizera kome ama baš ništa nije potaman".
Dok obilazimo inženjerski uređen malinjak u Hrtima, Sanel priča da je sedmo dete u porodici Dizdarević. Dva brata mu duže vreme žive u Nemačkoj. Četiri sestre su zasnovale porodice dok je on, kao najmlađi, posle očeve smrti ostao sa majkom u kući u Hrtima.
"Posadili smo 20.000 sadnica maline 'vilamet'. Uz tih 1,2 hektara koji su u jednom komadu, zasađeno je i 150 šljiva 'čačanki'. Suština je da se u startu zasadi bar 150.000 sadnica maline kako bi ovaj kraj, inače idealan po prirodnim karakteristikama, postao za koju godinu respektibilan proizvođač 'crvenog zlata'", kazao je Sanel.
Prema njegovim rečima, ove godine je prva berba od koje očekuje oko pet tona maline.
"To bi, po sadašnjoj ceni, vratilo polovinu ulaganja od oko 10.000 evra. Naredne godine, prema realnim očekivanjima, ovde gde sada stojimo treba da se ubere 15 tona maline, što će u potpunosti otplatiti ulaganja i doneti prvu zaradu", navodi Sanel i dodaje da bi samo veoma dobra ponuda mogla da ga iz malinjaka odvede u neki proizvodni pogon.
Sanel navodi da želi da postigne još više i da će zbog toga na jesen proširiti malinjak za još 10.000 sadnica a planira i da jedan hektar zemlje zasadi ranim sortama trešnje.
Obrazovan, vredan, odgovoran i posvećen poslu, Sanel nije ostao nezapažen u svom mestu. Već tri godine je predsednik Mesne zajednice Hrta, a na tu nezahvalnu funkciju je, kaže, izabran gotovo plebiscitarnim poverenjem i Srba i Bošnjaka.
Sanel nema "račvastu" priču, jednu za komšije i prijatelje, drugu za javnost. Sve što misli da je tako, to i kaže. Valjda je i time stekao poverenje meštana Hrta. A u tom tonu govori i o aktuelnom položaju malinara u Srbiji. Kaže da je ta priča slojevita, ali i dalje vrlo nevesela.
"Kada se iz te priče eliminišu posrednici, šićaržije, nakupci i ko zna koje fele, seljak će tek tada moći na početku godine da nazre finansijski saldo sa njenog kraja. Ovako je i dalje sve praktično u tuđim rukama. U našim je i dalje samo motika", kaže Sanel.
