Akcionari Jugoremedije: Kacin vrši pritisak na sudstvo
Udruženje akcionara Jugoremedija 3 Zrenjanin nezadovoljno je izjavama izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju Jelka Kacina, koji je nakon jučerašnje posete toj zrenjanisnoj fabnrici lekova izjavio da je hapšenje čelnika zloupotreba člana 359, koji se koristi za reketiranje.
Navodeći da je ta poseta imala za cilj da Kacin dobije objaktivan uvid u trenutne probleme u kojima se "Jugoremedija" danas nalazi, udruženje, koje poseduje 22 odsto akcija, nije imalo priliku da iznese svoje argumete koji su, kako se navodi, u potpunost suprotni stavovima koje zastupaju aktuelna uprava i menadžment fabrike.
"Ali, to što vam govorim je zloupotreba člana 359 u vezi tih privatizacija na svojevrstan način i to što se u ovom slučaju desilo, sa pritvaranjem dve osobe (iz Jugoremedije) je meni teško razumeti i rekao bih da je to onaj poslednji grč vlasti koja je otišla i koja još odlazi" istakao je Kacin. |
"Smatramo da je potrebno razgraničiti dva problema o kojima se poslednjih dana često govori. Jedan je privatizacija sprovedena 2002. godine, a poništena 2007. godine, a potpuno drugi problem je neodgovorno i nestručno rukovođenje fabrikom od 2007. godine do danas", navela je predsednica udruženja akcionara Jelena Medarević.
Kako je navela, rezultati poslovanja Jugoremedije od momenta poništenja privatizacije 2007. godine su poražavajući, a posledice lošeg rukovođenja fabrikom su veoma dramatične.
Medarević je ukazala na negativan bilans poslovanja, odnosno da je neto dobit u 2007. godini iznosila 360,6 miliona dinara, u 2008. godini neto dobit bila je 219,6 miliona, da bi se u 2009. pojavio gubitak od 226 miliona dinara.
Neto gubitak u 2010. godini je iznosio 378 miliona dinara, za 2011. godinu iskazan je gubitak od 470 miliona dinara, a dugovanja Jugoremedije danas daleko su veća od procenjene vrednosti fabrike.
Ona podseća i na blokadu računa fabrike koja na današnji dan iznosi 456,3 miliona dinara, i da porezi i doprinosi nisu redovno uplaćivani pa zaposleni ne mogu da ostvare pravo na zdravstveno osiguranje.
Poslednja zarada je kroz prinudnu naplatu isplaćena za novembar mesec2011, a duguju se plate za period od decembra 2011. do avgusta 2012.
Medarević ukazuje da je stručni kadar napustio fabriku, da su izgubljene licence i brojne registracije lekova, izgubljeni su sertifikati, zabeležen je drastičan pad vrednost akcija, a zloupotrebom službenog položaja otuđene su licence i oprema za proizvodnju antibiotika.
Pored toga, navodi ona, sporno je i finansiranje pojedinih medija iz kase Jugoremedije, koje se odvija bez saglasnost malih akcionara, ali i odbijanje aktuelnog rukovodstva da sprovede prodaju fabrike.
"Kako je moguće da gospodin Kacin otvoreno brani lica koja su pod istragom i tako vrši pritisak na rad policije i sudstva Republike Srbije? Da li je moguće da evropski zvaničnici javno brane interese ljudi čiji su neodgovorni postupci doveli do toga da 460 zaposlenih u Jugoremediji mesecima ne prima zaradu, a 120 zaposlenih Luxola nemaju zaposlenje zbog proglašenja stečaja i sve to prolazi nekažnjeno?" pitane je koje javno postavljaju članovi udruženja akcionara.