Radno mesto u prosveti košta 7.000 evra
Cena radnog mesta u prosveti na crno iznosi 7.000 evra. Ovu šokantnu tvrdnju izneo je juče Forum beogradskih gimnazija.
Sve školske uprave dobile su zadatak da do početka školske godine naprave spiskove tehnoloških viškova i slobodnih radnih mesta u školama. Spiskovi polako pristižu, ali predstavnici sindikata sumnjaju u njihovu verodostojnost.
Predsednik Foruma beogradskih gimnazija Miodrag Sokić rekao je za "Pres" da pojedini direktori škola kriju slobodna radna mesta da bi potom njima trgovali. On upozorava da direktori škola imaju ogromna ovlašćenja zbog čega su postali "čvor" korupcije.
"Za početak kontrole zapošljavanja u školama zaslužni su sindikati prosvete. Prve rang-liste viškova i potreba u školama nastale su u Beogradu septembra 2008, da se stane na put zapošljavanju novih kadrova, kao i da se zaštite postojeći nastavnici koji nemaju punu normu. Tada je već na crnom tržištu radno mesto u prosveti koštalo 5.000 evra. Četiri godine kasnije, proces racionalizacije u celoj Srbiji daje polovične rezultate, a vreme je za analizu zašto nije bolje, pogotovo ako uzmemo u obzir da je cena radnog mesta u prosveti na crnom tržištu sada oko 7.000 evra. Te informacije smo dobili od ljudi koji pokušavaju da se zaposle u školi", navodi Sokić.
On kaže da je juče od Školske uprave Beograd stigla nova, dopunjena lista tehnoloških viškova u prosveti u prestoničkim školama.
"Broj tehnoloških viškova povećao se na 792, a broj potreba za radnicima na 282. Međutim, uvereni smo da ni ove brojke nisu konačne, jer mnogi direktori beogradskih škola kriju svoje viškove i manjkove, kako bi sebi omogućili dalju kontrolu zapošljavanja ljudi. Time oni školskom sistemu pričinjavaju veliku štetu", ističe Sokić.
On kaže da o tome koliko je stanje alarmantno najbolje govori podatak da je u jednoj beogradskoj gimnaziji na dva mesta za bibliotekara zaposleno čak devet profesora različitih struka.
"Do 15. avgusta, samo jedna od 21 beogradske gimnazije Školskoj upravi Beograda prijavila je listu tehnoloških viškova i potreba. Do 24. avgusta, posle intervencije Školske uprave taj broj se popeo na sedam, iz čega se može izvesti nemoguć zaključak - da čak u 14 beogradskih gimnazija nema nijednog časa viška ili manjka. U većini beogradskih gimnazija ne postoji komisija za utvrđivanje tehnoloških viškova odnosno profesora sa smanjenim brojem časova. Jedna beogradska gimnazija je u poslednje četiri godine povećala broj zaposlenih sa 70 na 95", navodi Sokić.
Predsednik Foruma srednjih stručnih škola Milorad Antić kaže da su mnoge stvari u srpskoj prosveti nakaradne i da tamo kao i u drugim sferama cveta korupcija.
"Javna je tajna da u školama postoji zapošljavanje preko veza, urgencije koje stižu iz Ministarstva prosvete, političkih partija i slično. O klasičnoj kupovini radnih mesta za 7.000 evra nisam čuo, ali ako postoji tako nešto, onda to zahteva hitnu reakciju nadležnih", smatra Antić.
