Samo kradi, država prašta
Ogroman broj džeparoša i sitnih lopova koji godinama "oštre" prste po prodavnicama i džepovima građana ne vidi ni policiju, a kamoli sud. Jer, ne samo što su dobro izučili zanat, već u malom prstu imaju i krivični zakon, koji im garantuje da ih država neće dirati za krađu manju od 15.000 dinara.
Na koncertima, pijacama, utakmicama i u gradskom prevozu danas "radi" stara garda. Oni motorizovani su već prešli na benzinske pumpe. Jednostavno - sipaju gorivo i odvezu se, znajući da ih ni policija niti vlasnici neće juriti zato što im se ne isplati.
Drugi su se pak specijalizovali za poljoprivredu i stočarstvo, pa seljacima kradu sadnice. Ili domaće životinje, ali uvek po jednu u turi - da ostanu ispod cenzusa.
Za državu, 15.000 dinara je, bez obzira na veliki broj građana sa tolikom platom ili penzijom, crvena linija ispod koje ne vredi pokretati sistem. A dvojica advokata krivičara imaju o tome potpuno različita mišljenja.
"Tih 15.000 dinara nije isto za svakoga, ali kako opada kupovna moć građana, taj novac više nije za potcenjivanje", kaže advokat Marko Milović. "Oni koji čine ova krivična dela jako dobro znaju šta smeju, a šta ne smeju da urade".
Milović napominje da ovakva krivična dela čine uglavnom povratnici koje sadašnja zakonodavna politika nimalo ne demotiviše da nastave svoj "biznis".
Viski i policijaAdvokat Marko Milović ukazuje, na primer, na to da radnici u prodavnicama sav manjak plaćaju od svoje plate. Pa čak i kad uhvate nekoga ko je uzeo piće ili viski, a nije platio, i pozovu policiju, policajci otvoreno kažu da - neće doći za "delo sitne krađe". |
"Oni vrše i po nekoliko takvih dela na dan. Pa ako se to sabere na nivou jedne nedelje ili meseca, dolazimo do enormnog broja sitnih krađa, a samim tim i do ogromnog broja oštećenih građana. Zato takva dela moraju da se procesuiraju po službenoj dužnosti", smatra Milović.
Advokat Nebojša Perović kaže da se ovakva dela procesuiraju po privatnoj krivičnoj tužbi ako je učinjeno protiv privatne imovine.
"U slučaju da je reč o državnoj imovini, onda se procesuira po službenoj dužnosti", kaže Perović. "Propisana je novčana kazna ili zatvor do šest meseci. Mora se utvrditi kolika je vrednost oduzete stvari. Ne može se, međutim, porediti vrednost nečijeg primanja i oduzete robe, naročito ako se ima u vidu broj prijava koji bi bio podnet nadležnim organima. Pored toga, smanjivanje cenzusa usporilo bi rad tužilaštva i policije, koji su i sada „zatrpani“ predmetima. A ovo i nije jedino krivično delo gde se gonjenje osumnjičenog preduzima privatnom krivičnom tužbom.
