Poslednje svedočenje (3): Tri laži ne daju istinu
Za mene je potpuno jasno zašto ova lažna tužba insistira na spajanju - kazao je Slobodan Milošević u Hagu 11. decembra 2001. godine, na početku rasprave o predlogu tužilaštva da se objedine optužbe protiv njega za navodne zločine na Kosovu, u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini.
- To je posledica 11. septembra. Oni žele da stave u drugi plan optužbe za Kosovo jer optužbe za Kosovo neizbežno otvaraju pitanje saradnje Klintonove administracije sa teroristima na Kosovu, uključujući i organizaciju Bin Ladena.
Crvena nit
Ono što smo mogli danas da čujemo, i oni su svesni toga da u tom slučaju ne mogu izbeći, bez obzira na ilegalnost ovog suda, da se ovde pojave glavni akteri zločina izvršenog protiv moje zemlje i mog naroda, počev od Klintona, Olbrajtove, Klarka i drugih, ali, naravno, i mnogi mirovni posrednici čija aktivnost i saradnja na pronalaženju mira potpuno demantuje ove, rekao bih, monstruozne optužbe koje su ovde izrečene...
- Sabiranjem tri laži - kazao je dalje Milošević - ne dobija se istina nego se samo uvećava laž. Sve ove tri optužnice, zaista imaju jednu "crvenu nit", da upotrebim izraz koji sam ovde čuo, a ta "crvena nit" je dugotrajni zločin protiv Jugoslavije i protiv mog naroda. Ovo je ovde, očigledno, jedna velika zloupotreba moći da bi se proizvela istorijska prevara u kojoj će, oni koji su se zalagali za očuvanje Jugoslavije, biti optuženi za njeno razbijanje, oni koji su branili zemlju biti optuženi za zločine, da bi oni koji su se zalagali i izvršili secesiju, koji su se zalagali za separatizam do terorizma, bili amnestirani jer su iza njih stajale sile kojima je bio cilj da uspostave kontrolu nad Balkanom, kako bi sa te geostrateške tačke dalje uspostavljali kontrolu u drugim pravcima."
Negirajući tobožnji "krunski" argument optužbe, ideju o stvaranju "velike Srbije", Milošević je kazao da je to sasvim lako demantovati:
"Niko razuman ne bi smeo taj argument, koji su uzeli kao mit i osnovu za sve zločine, da više pokušava da imputira, nameće ili na bilo kakav način zloupotrebi. Postoje činjenice koje su neoborive: 28. aprila 1992. godine formirana je Savezna Republika Jugoslavija, 28. aprila 1992. godine, dakle, pre nego što su počeli sukobi, pre nego što je počeo građanski rat... Podsetio bih vas i na to da je na samom početku, maja 1993. godine, uz naše maksimalno zalaganje, u Atini prihvaćen Vens-Ovenov plan koji su tada potpisali i srpski predstavnici.
I da je to prihvatanje, takođe smatrajući mir najvećim ciljem i najvećom prednošću za sve jugoslovenske narode, do kraja demantovalo svaku takvu ideju." (Milošević se, inače, malo kasnije još jednom osvrnuo na pitanje "Velike Srbije" u svetlu onoga što se događa na Kosovu: "Ovim što se tamo događa praktično se rehabilituje politika iz vremena nacizma, Hitlera i Musolinija.
Zašto je Tuđman želeo rat
Slobodan Milošević je podsetio u haškom sudu da je hrvatski lider Franjo Tuđman 24. marta 1992. godine, javno, sa Trga Bana Jelačića u Zagrebu obznanio da "rata ne bi bilo da ga Hrvatska nije želela": "Mi smo procenili da samo tako možemo ostvariti samostalnost" - rekao je Tuđman. "A zašto je Hrvatska želela rat?" - upitao se Milošević i odgovorio: "Ne zato da bi hrvatski narod koristio svoje pravo na samoopredelenje i otcepljenje, svakako ne zato (na primer, Makedonija je koristila to pravo i izdvojila se iz Jugoslavije), nego zato da bi postigla cilj da istera blizu pola miliona Srba iz Hrvatske, pola miliona Srba iz Srpske Krajine, u kojoj su vekovima živeli svoj na svome, a ne nikako kao uzurpatori."
|
Ova velika galama o "Velikoj Srbiji", takozvanoj ideji koja nikada nije postojala, galama o 'Velikoj Srbiji' se diže da bi se iza te galame i prašine pravila 'Velika Albanija' ista onakva kakvu su napravili Hitler i Musolini u vreme Drugog svetskog rata. Pogledajte tu šemu i pogledajte ovo što se sada radi, što žele da uzmu od Srbije, od Crne Gore, od Makedonije, a sutra i od Severne Grčke - kada ponovo budu zategli grčko-turske odnose na bazi diktata zajedničkog šefa - i to će pitanje da rešavaju.")
- Kosovo je Srbija i Kosovo će ostati Srbija - energično je reagovao Milošević na izjave u Tribunalu u kojima se o Kosovu govori kao o teritoriji koja ne pripada Srbiji. - Ova situacija će trajati tačno onoliko koliko bude trajala ova nelegalna okupacija Kosova i Metohije. Nelegalna zato što je do nje došlo zloupotrebom UN i Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti koja predviđa prisustvo bezbednosnih snaga UN. Međutim, te su snage uzurpirale ovlašćenja UN, dozvolile dalje divljanje albanskih terorista. Hiljade Srba i drugih nealbanskih stanovnika Kosova je ubijeno i oteto, desetine hiljada srpskih kuća je zapaljeno, više od stotinu crkava je srušeno i zapaljeno, sve pod okriljem međunarodnih snaga koje su došle da garantuju svima bezbednost.
- I danas, posle ovih karikaturalnih izbora, ti vajni srpski poslanici dolaze avionom iz Beograda da obavljaju svoju funkciju poslanika i pod vojnom pratnjom ulaze u taj takozvani parlament. To će stanje trajati koliko bude trajala okupacija. To je stanje trajalo i pod turskom okupacijom čitavih petsto godina. Ova neće moći toliko da traje, ali onog trenutka kada se ona završi Kosovo će opet biti potpuno pod srpskom kontrolom, a nije reč samo o Kosovu već i o Srbiji, jer će i Srbijom ponovo i uskoro upravljati patriote. Patriote će upravljati i drugim zemljama umesto ove šeme novog kolonijalizma i postavljanja raznih marionetskih vlada.
Ponosni komandant
Milošević je u celosti odbacio i optužbe koje se tiču rata u Hrvatskoj i Bosni za koje smatra da su lansirane samo da bi se nekako upotpunila optužnica za Kosovo koja ukazuje na terorizam:
"Jasno je da smo se i u Hrvatskoj i u Bosni bavili mirom, a ne ratom. Mi smo pomagali svom narodu da opstane, da ne postane, kao u Drugom svetskom ratu, žrtva genocida. Ali mnogo puta smo i javno rekli, i ja sam o tome govorio, mi želimo da on bude slobodan i ravnopravan na teritorijama na kojima vekovima živi", rekao je on i podsetio da za vreme sukoba u Bosni nijedan musliman nije isteran iz Srbije i da za vreme sukoba u Hrvatskoj n jedan Hrvat nije isteran iz Srbije, da je čak, za vreme sukoba u Bosni, po evidenciju Međunarodnog komesarijata za izbeglice UN, preko 70.000 muslimana izbeglica našlo sklonište upravo u Srbiji. "Pa znate li vi da u Srbiji živi više muslimana nego u Bosni i Hercegovini?!"- upitao je Milošević.
Na kraju te rasprave, Milošević je dodao da se ponosi time što je komandovao oružanim snagama Jugoslavije koje su zaustavile NATO "jer se pokazalo da zemlja, makar i mala, koja ima čvrstu volju da brani svoju slobodu i da brani ideju slobode i ravnopravnosti i naroda i ljudi, može da se odbrani".
