Medlin uzima i pošte na Kosmetu
Glavni zagovornici bombardovanja Srbije i stvaranja države Kosovo: Medlin Olbrajt, Vesli Klark, Bernar Kušner i drugi koji su bombama zasipali Srbe 1999. godine ili su ih kasnije proterivali sa svojih vekovnih ognjišta, sada se, neko pre, a neko kasnije, vraćaju u južnu srpsku pokrajinu. Dolaze kao biznismeni, vlasnici velikih kompanija ili savetnici sa samo jednim ciljem - da jeftino prigrabe ogromnu imovinu Srbije, najpre južno od Ibra, a potom, čim Kfor i Euleks slome otpor Srba, i na severu pokrajine.
Bivša državna sekretarka SAD Medlin Olbrajt, za koju se veruje da je stvorila Hašima Tačija, od 2008. godine gazduje mobilnim operaterom Ipiko net na Kosovu, a njena kompanija Olbrajt kapital menadžment sada se sprema da kupi i Poštu i telekomunikacije Kosova, najprofitabilniju firmu koja ima milion pretplatnika u mobilnoj i oko 100.000 u fiksnoj telefonskoj mreži.
Kosovska vlast prihvatila je zahtev te kompanije, koja je bila među osam zainteresovanih preduzeća za privatizaciju PTK, najprofitabilnije kosovske kompanije koja ima oko milion pretplatnika u mobilnoj i 100.000 u fiksnoj telefoniji, a pruža i usluge interneta.
Prema pisanju lista "Koha ditore", poslovni i politički krugovi podržali su ulazak Olbrajtove i Klarka na kosovsko tržište, uz ocenu da će to biti podsticaj za nova strana ulaganja.
Klarkova kompanija planira da dnevno proizvede po 100.000 barela ili 15 miliona litara nafte što bi podmirila potrebe Kosova, a sva ulaganja isplatila bi se za šest godina.
Svoje akcije u nekoliko kosovskih firmi ima i bivši šef Unmika Bernar Kušner koji se oženio Albankom, još nekoliko bivših komandanata Kfora i šefova Unmika postali su albanski zetovi i sada, i po tom osnovu, žele "miraz" u velikim firmama i prirodnim resursima pokrajine. U igri su i Mihail Štajner, Hans Hakerup, generali Majkl Džekson i Džon Voker, Stiven Šuk, Džon Kovi i drugi koji su poslednjih godina vodili glavnu reč u Prištini.
- Nije nikakva tajna da su sva bogatstva na Kosovu i Metohiji podeljena odmah posle bombardovanja, zna se šta je "američko", "englesko", "francusko", a šta "nemačko". Mada je sve što se privatizuje imovina Srbije, u koju su decenijama ulagane milijarde dolara, u Prištini nemaju problem sa rasprodajom velikih kompanija i rudnih bogatstava južno od Ibra, ali imaju na severu Kosmeta gde se Srbi još nekako drže i ne dozvoljavaju stranim moćnicima da kupe Trepču, Flotaciju Kopaonik u Leposaviću, rudnike Belo brdo i Crnac i hidroakumulaciju Gazivode bez koje je nemoguća eksploatacija ogromnih rezervi uglja u Kosovu Polju (najveće na Balkanu) i proizvodnja struje u Obiliću.
Bitka za Trepču
Planove sa Trepčom, nekada najvećom topionicom na Balkanu iz koje su dnevno, pored olova i cinka, izlazile i tone srebra i znatne količine zlata, ima i doskorašnji ambasador Amerike na Kosovu Kristofer Del koji je sa šurakom iz Bugarske vlasnik kompanije Enke Behtel u kojoj znatan udeo imaju i Turci. Upravo iz ovog razloga, Del je stalno terao Tačija da silom pokori severni Kosmet, on je bio i glavni inspirator upada specijalaca ROSU na sever Kosmeta i svega što se potom događalo.
Vulin: Idemo na međunarodni sud
Prodaju firme na severu Kosmeta
Agencija za privatizaciju u Prištini isturila je na prodaju pogon beogradske kompanije "Ivo Lola Ribar FOT" (fabrika otkovaka) u Lešku kod Leposavića i pogon Prve petoletke iz Trstenika u Leposaviću. Tender je zakazan za oktobar. Obe firme gradila je Vlada Srbije sa ciljem da zadrži Srbe na ovim prostorima. Obe solidno rade, a narod na severu Kosmeta je odlučan da ne dozvoli prodaju, pogotovu ne Albancima koji se na ovakvim tenderima obično pojavljuju kao jedini kupci. |
Šef srpske Kancelarije za Kosmet Aleksandar Vulin kaže da na Kosovu nije moguće izvršiti privatizaciju, a da se ne poštuju legitimna prava Srba i svih koji su učestvovali u stvaranju preduzeća.
Pavlović: Srbija da upozori kupce
Srbija nema nikakve instrumente da zaštiti državnu imovinu na Kosovu od rasprodaje i ne bi bilo fer svaljivati krivicu na funkcionere koji to ne mogu da spreče, kaže za "Vesti" advokat Branko Pavlović, a povodom najava da je navodno Madlen Olbrajt zainteresovana za privatizaciju Pošte i Telekoma na Kosovu.
- Ako je tačno da je neko na tako visokom nivou bivše administracije SAD zainteresovan za imovinu na Kosovu, onda su oni sa svojim pravnim timovima utvrdili da Srbija nema pravne mehanizme da to spreči. Ono što Srbija može da učini jeste da izda upozorenje u kojem će sve akvizicije na Kosovu označiti kao ništavne sa aspekta srpskog zakonodavstva, te da će se svi ti ugovori smatrati nevažećim kada Srbija bude uspostavila pravni sistem na celoj svojoj teritoriji - kaže Pavlović.
Nije ovo prvi pokušaj da se imovina Srbije, prevedena na prištinske vlasti, pominje u trgovini sa zapadnim kompanijama. Još u februaru ove godine je vlast u Prištini najavila prodaju imovine Telekoma Srbije na Kosmetu i ski-centra Brezovica.
Tada je Telekom Srbije brzo reagovao i objavio oglas u "Fajnenšel tajmsu" upozoravajući potencijalne kupce da će se "suočiti s tužbama ako kupe tu imovinu", tako je taj pokušaj prodaje propao.
