"Očekujemo Nikolića i Dačića na Prajdu"
Nova vlada, novi i pokušaj da se u Beogradu organizuje "Beograd prajd“. Goran Miletić, član organizacionog tima "Prajda“ i programski direktor "Civil Right Defendersa“ u intervjuu za "Alo!“ kaže da su svi dobrodošli i priznaje da na čelu kolone "Prajda 2012" očekuje upravo novi vladajući dvojac Nikolić-Dačić.
On tvrdi da će 30. septembar, za kada je zakazana petodnevna manifestacija povodom "Prajda", biti prvi test za nove vlasti.
Počelo je odbrojavanje, za nešto više od 40 dana počinje treći "Beograd Prajd“. Koliko je izvesno da će se održati onako kako ste planirali?
- Pripreme su krenule praktično posle zabrane prošlogodišnjeg "Prajda“ i, što se nas tiče, učinićemo sve da bude onako kako je planirano. U proteklom periodu smo uložili ogromnu energiju da bismo organizovali nedelju dana programa u okviru „Nedelje ponosa“ i siguran sam da će svi biti zadovoljni. Takođe, broj stranih gostiju koji dolaze je iznad svakog očekivanja. S druge strane, morali smo sačekati formiranje nove vlade kako bismo započeli razgovore oko obezbeđivanja šetnje koja će biti održana 6. oktobra. Za sada sve teče nekom očekivanom dinamikom, a mi imamo razumevanja da se institucije tek formiraju.
Šta će se sve organizovati u toku Nedelje ponosa?
- "Prajd“ će početi otvaranjem 30. septembra, a od ponedeljka do četvrtka (1-4. oktobar) imaćemo tematske dane koji će se sastojati od debata, predavanja, radionica, diskusija. Svake večeri imaćemo izložbe, koncerte, projekcije, modne revije. Petak je rezervisan za "Prajd“ forum, na kome će učestvovati najznačajniji gosti iz inostranstva i regiona, kao i domaći eksperti i aktivisti. U subotu je planirana šetnja i program u parku Manjež, a nedelja je rezervisana za zatvaranje "Prajda“.
Hoćete li nam reći ko finansira "Beograd prajd“? Da li ste dobili pomoć i od države i o kom je iznosu reč ako jeste?
- Građani treba da znaju da u gotovo svim civilizovanim državama lokalne samouprave i države finansiraju "Prajd", jer je to uvek manifestacija kojom se ponose, a često su u igri i veliki sponzori. Tako, na primer, za ovogodišnji "World Pride“ ("Svetski prajd“), koji je održan u Londonu, dva ključna sponzora su bila "Koka-Kola“ i "Smirnof“. Finansiramo se od simboličnih doprinosa članova i pripadnika LGBT zajednice, a što se tiče stranih donatora, to su uglavnom privatni donatori i ambasade, ali njihova pomoć takođe nije velika.
Ima li ste nedavno susret s najbližim saradnicima predsednika Srbije. Da li su vam preneli stav predsednika Tomislava Nikolića?
- Ono što smo čuli od saradnika predsednika Nikolića je bilo pozitivno i obećavajuće. Očekujemo da će predsednik u nastupima ponoviti stavove iz predizborne kampanje i podržati slobodu okupljanja za sve građane Srbije, što je garantovano Ustavom i međunarodnim standardima. Štaviše, predsednik je predsedavajući Saveta za nacionalnu bezbednost, koji je prošle godine faktički zabranio "Prajd", pa očekujemo da ovo telo svoje aktivnosti usmeri prema onima koji eventualno pripremaju nerede, a ne protiv građana koji hoće mirno da se okupe.
A koji je stav premijera Dačića?
- Premijer je više puta rekao da će pokrenuti Srbiju. Očekujemo od njega upravo to - da pokrene obračun s nasilnicima i huliganima, a da zaštita građana koji se mirno okupljaju postane pravilo, kao u svakoj pristojnoj državi sveta. On je ozbiljan političar, pa očekujemo da zabrane iz 2009. i 2011. ostanu samo ružna prošlost. Jako nam je stalo da funkcionišu institucije, ko god bio na njihovom čelu.
Očekujete li da će sadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić ispuniti obećanje i stati na čelo "Prajda“?
- Svako je dobrodošao na "Prajd" i naš poziv za učešće bio je ranije upućen predsedniku Tadiću, premijeru Cvetkoviću, ministrima i poslanicima. Poziv će ove godine biti upućen predsedniku Nikoliću, premijeru Dačiću, ministrima i poslanicima novog saziva parlamenta. Naravno da želimo da što više njih dođe jer se tako pokazuje ne samo proevropsko opredeljenje nego i poručuju građanima Srbije da ova vlast ne deli građane na manje ili više poželjne. Voleli bismo da se upravo najvažniji predstavnici Srbije pojave u šetnji zajedno sa evropskim parlamentarcima, poslanicima i ministrima zemalja EU.
Prema vašem mišljenju, da li će biti političke volje i podrške za organizaciju "Prajda"?
- Nadamo se da hoće. Istovremeno, vreme je da nešto što je osnovno ljudsko pravo prestane da zavisi od političke volje i pređe u domen razgovora o čisto tehničkim detaljima.
Znači li to da imate problem s tehničkim delom?
- Za sada ne, ali je veoma poznato i u teoriji i u praksi da svaka vlast ima tri načina da opstruira slobodu okupljanja: administrativni - tražeći dozvole i odobrenja, koja su u suštini nebitna ili nepotrebna, finansijski - tražeći da platite visoke takse, za koje se zna da neće biti moguće da ih organizator plati, i bezbedonosni - navodeći da je bezbednost problem, iako je policija ta koja mora da osigura bezbednost (organizator je dužan da ima samo redare na samom skupu, ali se na njega ne može svaliti odgovornost za bezbednost u celom gradu).
Tražite podršku vlasti (bezbednosnu, moralnu...), šta će se desiti i ko će odgovarati ako dođe do incidenata?
- Bezbednost i incidenti su odgovornost policije i pravosuđa, ali se bezbednost ne osigurava tako što se skup zabranjuje, kao što se i utakmice visokog rizika ne osiguravaju tako što se zabranjuju ili igraju bez publike. Potrebno je samo da svako radi svoj posao, a ako govorimo o bezbednosti, ključan je preventivni rad policije i službi bezbednosti, kao i procesuiranje od strane tužilaštva. Potpuno je neverovatno da je "Prajd" 2011. bio zabranjen zbog navodne pripreme nasilja, a da apsolutno niko nije uhapšen. To je potpuno nemoguće u pravnoj državi i postavlja se pitanje ko je za to odgovoran.
Koliko je to sve iskreno ako se zna da su neke ultradesničarske grupe koje su htele da organizuju napad na prošlogodišnji "Prajd" baš bliske s pojedincima iz aktuelne vlasti?
- To je dobro pitanje, ali mi ne možemo učiniti ništa više sem da permanentno zahtevamo da se huligani hapse i procesuiraju. Pitanje za sve građane je da li žele da žive u državi u kojoj huligani i zabranjene ekstremističke grupe određuju ko ima pravo da izađe na ulicu, a ko ne. Neverovatno je da je građanima dovoljno ponuditi nekakav kvazirazlog zašto je neko bio napadnut, pa da odjenom postane nebitno što nasilje uopšte postoji. Istraživanja među mladima daju zaista alarmantne rezultate.
Kako komentarišete to da Boris Tadić nikada javno nije stao iza podrške "Prajdu"?
- Mi smo prošle godine uputili šest pisama Borisu Tadiću, tražeći samo sastanak. Nismo čak bili udostojeni ni formalnog odgovora, niti objašnjenja zašto ne želi da se sastane s nama. On je u više navrata davao načelnu i verbalnu podršku slobodi okupljanja i "Prajdu“, ali očigledno da to nije bilo iskreno čim je u okviru Saveta za nacionalnu bezbednost doneta odluka da se "Prajd 2011“ zabrani. Dok je Tadić bio predsednik, zabranjen je i "Prajd 2009“, kada je samo nekoliko meseci pre toga povučen iz procedure Zakon o zabrani diskriminacije, jer je jedan od vladika pozvao Predsedništvo i iskazao "zabrinutost SPC“.
Da li ste naišli na više razumevanja u okviru Demokratske stranke ili drugih stranaka? Kakva je podrška gradskih institucija?
- Podrška partija svih ovih godina je veoma jasna kada se pročitaju saopštenja i izjave njihovih predstavnika. Pa ipak, nas prvenstveno zanima podrška institucija. Na primer, Grad Beograd je prošle godine tehnički učinio sve što je bilo potrebno da bi "Prajd" bio pripremljen, iako je gradonačelnik Đilas davao neprihvatljive izjave o "4 zida", iako je suština da kao i svi drugi građani budemo sigurni i na ulici, a ne samo u okviru neke "sigurne kuće".
