Za trudnice potrebno 86 papira da bi dobile plaćeno bolovanje
Građani i privreda svakodnevno se bore sa šumom papira i nepotrebnih šalterskih procedura, ali to posebno bode oči kada je reč o trudnicama. Da bi ostvarile pravo na plaćeno trudničko i porodiljsko odsustvo, buduće mame moraju da se naoružaju strpljenjem i krenu u pohod na šaltere.
Istina, dosta tih potrebnih papira prikuplja poslodavac, u čemu često leži i problem, jer mnogi od njih neretko odustanu na pola puta u veoma složenoj proceduri. To se slomi preko leđa trudnica, koje tako ostaju bez svog novca ili ga dobiju za samo jedan ili dva meseca jer poslodavci nisu podneli ponovo ista dokumenta koja moraju mesečno da se obnavljaju.
Ni dinar nadoknade za trudničko i porodiljsko odsustvoSlučaj Jelene Ristanović, radnice i majke osmomesečnog dečaka, koja do sada nije dobila ni dinara nadoknade za trudničko i porodiljsko odsustvo, još jednom pokazuje koliko je komplikovana srpska birokratija. |
Analiza Udruženje vlasnika računovodstvenih agencija pokazuje da je od potrebnih 86 papira čak 80 moguće izbeći. "NALED" je u junu ove godine pokrenuo antibirokratsku kampanju "Pitajte kada", spotom kojim su skrenuli pažnju na teškoće kroz koje prolaze trudnice i porodilje. Ovih dana kampanju nastavljaju novim spotom koji se bavi parafiskalnim nametima.
"Idemo u korak sa inicijativom nove vlade da veliki broj nameta ukine, smanji ili potpuno eliminiše. Različitih neporeskih oblika ima 370, od kojih samo 77 košta privredu godišnje oko 730 miliona dinara. Ovi nameti smetaju svima, ali najviše trpe mala i srednja preduzeća što ih sa komplikovanom administracijom tera u sivu ekonomiju, a s druge strane šalje poruku stranim investitorima da ovde nije povoljna klima za poslovanje", kaže Violeta Jovanović iz NALED-a.
U složenoj proceduri žena dostavlja poslodavcu potvrdu o početku porodiljskog bolovanja, kopiju zdravstvene knjižice i izvod iz matične knjige rođenih, što i nije preveliko opterećenje, ali problem je što ostatak dokumentacije prikuplja poslodavac koji često nema volje i strpljenja da se izbori sa obimnom papirologijom.
Da je birokratsko maltretiranje trudnica i porodilja od strane države nedopustivo i da mu treba što pre stati na put naglašava i Violeta Jovanović, izvršna direktorka Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj, koja se bavi analizom administrativnih prepreka koje opterećuju građane i privredu.
Poslodavci isplate za prvi mesec, a onda čekaju na refundacijuBojana Selaković, koordinatorka za savetovalište u Udruženju građana "Roditelj", kaže za beogradski Pres nedelje da njihovo iskustvo pokazuje da poslodavci obično isplate naknadu za prvi mesec, a onda čekaju da dobiju refundaciju da bi nastavili sa isplatom. "Do sledeće isplate nekad prođe i nekoliko meseci, iako Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom nalaže da isplate budu mesečne. Dodatni problem je taj što žene porodiljsko odsustvo moraju da otvore mesec dana pre porođaja, a da bi poslodavac ostvario pravo na refundaciju neophodan mu je izvod iz matične knjige rođenih za dete, koji može da se najranije izvadi mesec dana posle porođaja", kaže Selakovićeva. |
"Svi ti papiri mogu da se svedu na svega šest, jer je besmisleno da se u nekoliko različitih institucija dokazuje jedan isti podatak ili da se državi pribavljaju dokumenta koja nam ona sama izdaje. Na primer, da su za trudnicu ili porodilju uplaćeni doprinosi dokazuje se zbirnim obračunom koji dostavlja poslodavac, platnim izvodom koji dostavlja porodilja i, na kraju, uverenjem koje se uzima iz Fonda PIO.
Muku s papirima stvara i to što svakog meseca mora da se vrši usklađivanje obračuna zarada. Poslodavci se trude da sve ispoštuju, ali mnogi nam se žale da odustaju od jurnjave za refundiranjem i da sami isplaćuju radnice. Najteže je ženama koje imaju svoju firmu ili radnju, pa moraju sve same da prikupljaju jer su i trudnice i poslodavci" objašnjava ona.
