Urušava se Titova vila na Paliću
Čuvena Konenova ili Titova vila, jedno od najlepših i najstarijih zdanja na Paliću, što zbog zuba vremena, što zbog nemara administracije i prenosa između državne i privatne svojine, već godinama propada i urušava se.
Briga države o velelepnom secesijskom zdanju prestala je kada su bivši vlasnici zatražili povraćaj imovine, a kako se restitucija odužila već godinama propadanje vile je sve vidljivije.
Jedan od simbola Palića izgrađen je 1902. godine za porodicu Vilima Konena, jednog od suvlasnika prve mesne industrije u ovim krajevima, koja će posle Drugog svetskog rata biti poznata kao "29. novembar". Porodična kuća za odmor od 150 kvadratnih metara imala je veliku baštu i teniski teren. Vlasnicima je oduzeta posle Drugog svetskog rata i prešla u ruke države. Tada je dobila novo ime - Titova ili partijska vila, a bivši predsednik “svih naroda i narodnosti” u njoj je prespavao samo jednom, prilikom posete Subotici 1963. godine.
Poznati gostiDok je bila u upotrebi, Konenovu vilu su koristili visoki funkcioneri Komunističke partije, ali i pisci, umetnici. Svoja dela u njoj su pisali Oskar Davičo, Tanasije Mladenović, Antonije Isaković, stvarao je i Milan Konjović... |
Jedina koja brine o sudbini vile trenutno je domarka Đula Raguž, koja je četiri decenije tu radila, a po odlasku u penziju nastavila da živi u kući u dvorištu.
"Kada sam došla to je bila divna vila, prepuna krasnih ljudi sa kojima je bilo lepo raditi", kaže Đula, koja nerado priča o sadašnjoj situaciji, ali se uvek rado seća vremena kada je u vili gostila političare, umetnike, javne ličnosti.
Sadašnja slika nimalo ne podseća na nekadašnju raskoš Austrougarske carevine. Ograda prema glavnoj Splitskoj aleji još je očuvana, dvorišni prostor gotovo da više nema ni zaštitu, plotovi su propali i pod teretom neorezanog rastinja. U dvorištu, pored fontane koja već godinama ne radi, u zemlju je utonula bronzana skulptura, rad Mihajla Dejanovića. U sredini dvorišta je centralna zgrada čija su fasada i drveni ukrasi vidno propali. Originalni nameštaj iz tri prostrane sobe je pokraden, a ono što je ostalo prekrio je debeo sloj prašine.
Da bi vila povratila stari sjaj neophodno je najmanje 20.000 evra. Za njeno zagrevanje potrebno je do 60.000 dinara mesečno, a neophodna je i izolacija od vlage, obnova drvenarije, krova... Grad već duže vreme ne ulaže, a očigledno nije imao interes ni da je rentira i tako spase od propadanja. Bilo kako bilo, najlepši objekat u Splitskoj aleji propada umesto da bude turistička atrakcija.
