Kiselom vodom leče bolesne od raka
Policija u Srbiji mesečno uhapsi bar jednog vidovnjaka, vračaru, iscelitelja, nadrilekara, čiji je moto da finansijski ojade građane koji su bolesni ili je neko od njihovih najbližih teškog zdravstvenog stanja, a koji su spremni da daju i poslednji dinar, pa i da se zaduže zarad ozdravljenja.
Ipak, zbog blage kaznene politike oni najčešće prođu sa novčanim kaznama i nastave ”posao”, pa je tako policija otkrila da su pojedine vračare flaširanom mineralnom vodom ”lečile” obolele od kancera.
Statistika pokazuje da je više od sedamdeset odsto roditelja vodilo svoju decu nadrilekarima, kojima su mesečno u proseku plaćali između pet i petnaest hiljada evra.
Samo protekle nedelje smederevska policija podnela je krivičnu prijavu protiv Branimira Terzića, poznatijeg kao Krca iz Selevca, ali ne zbog prevara građana, već zbog toga što je utajio porez na prihod u iznosu od 1,1 milion evra.
Istog dana podneta je prijava i protiv Bosiljke Stanković, zvane Vidovita Sonja, osumnjičene da se kao vlasnica agencije za izradu horoskopa bavila nadrilekarstvom i prevarama.
Ona je osim „izrade amajlija” koje leče od najtežih bolesti, za visok iznos novca ”lečila” bioenergijom na daljinu. Policija je utvrdila da je amajlije izrađivala po ceni od pet dinara, a građanima naplaćivala i do 25.600 dinara.
Od talismana do voskaNeretko se tehnike ”lečenja” obavljaju posrednim putem, pomoću bioenergije, fotografija, telefonskim pozivom, viskovima, voskom, talismanima, kartama, delovima životinjskog tela. Nažalost, takve aktivnosti nadrilekari primenjuju i kada im se za pomoć obrate najteži bolesnici u terminalnim fazama bolesti. |
Zanimljivo da se već godinama pred sudom vodi postupak protiv Borke S. iz Vučaka, znane kao majka Borka, za “Najdanove krugove”, ali svi ti procesi traju dugo i ni u najavi nije da će neko od optuženih biti i osuđen.
Prema rečima kriminologa Dušana Stošića, za nadrilekare i slične prevarante zajedničko je veoma nizak nivo obrazovanja i činjenica da je posao kojim se bave ilegalan, dakle kažnjiv, ali ih je vrlo malo u zatvorima.
- Ljudi vrlo retko odluče da prijave ”vrača” jer ne žele sebi da priznaju da su prevareni, a kada se to i dogodi, plaše se neke osvete jer i sami veruju u neljudske moći tih ljudi. S druge strane, vrlo je teško zakonski kazniti te prevarante, jer dokaza ima vrlo malo zato što ljudi novac daju dobrovoljno, ”koliko imaju”, po nepisanim cenovnicima. Zbog toga, samo sa novčanim kaznama, nadrilekari vrlo brzo nastave sa prevarama - objašnjava Stošić koji je radio brojne stručne radove na ovu temu.
Prema rečima psihologa, u prirodi čoveka je da traži alternativna rešenja kada zvanična medicina iscrpi sve mogućnosti lečenja. Pojedinim bolesnicima, posebno u slučajevima kada bolest ima i psihološke osnove, nadrilekarstvo bar prividno pomogne.
Reč je o snažnoj sugestiji i uveravanju nadrilekara da je njegova metoda uspešna. Ovakve metode imaju placebo efekat, odnosno isti efekat koji se ponekad postiže zamenom leka tabletom koja nema nikakva terapeutska svojstva, a pacijent može da oseti olakšanje.
- Uzroci porasta ovakvog tipa lečenja nisu samo neobrazovanje i neobaveštenost, budući da postoje podaci o tome da se broj nadrilekara u Srbiji u poslednjih petnaest godina udvostručio, kao i da se ta pojava može sresti i u velikim gradovima. Porodici i pacijentu je teško da prihvate da leka nema, pa posežu za rešenjima koja nudi nadrimedicina. Ljudi o tome retko govore, a i tada najčešće samo osobama od poverenja. To je jedan od razloga što se tek poneki nadrilekar nađe na optuženičkoj klupi, dok drugi neometano nastavljaju sa praksom.
