Kostić: Kako sam upoznao Putina
Ivan Kostić iz Dveri i troje predstavnika studentske organizacije Ujedinjena Srbija bili su jedini stranci u poslednjoj smeni obrazovnog Foruma Seliger, letnjeg omladinskog kampa u Rusiji pod pokroviteljstvom Kremlja.
U razgovoru za "Vesti" Kostić prenosi utiske o neočekivanom susretu i fotografisanju sa ruskim predsednikom Putinom koji je rado pozirao sa gostima iz Srbije, iako je gotovo bila nemoguća misija približiti se šefu najveće države sveta.
- Pretposlednjeg dana Foruma, 31. jula, došao je Putin da održi predavanje pred 4.000 studenata i mladih različitog obrazovnog profila. Kada je na kraju pružena mogućnost da se predsedniku Rusije postavljaju pitanja, njih nekoliko stotina je podiglo ruke. Mi smo od Putina bili udaljeni stotinak metara i bilo je nemoguće da nas uoči. Dosetili smo se, pa smo raširili srpsku zastavu iznad naših glava, a Putin nam je čim je ugledao zastavu, pružio mogućnost da mu postavimo pitanje.
Šta ste ga pitali?
- Iskoristio sam priliku da mu se zahvalim na prijateljskom odnosu Rusije prema Srbiji i pitao ga šta misli kako će se u budućnosti razvijati odnosi naše dve zemlje.
Lična harizma i moć funkcijeNeko ko nije impresioniran Putinovom pojavom rekao bi da njegov autoritet ne potiče od lične harizme već od moćne funkcije? |
I šta vam je odgovorio?
- Podsetio je da je kroz vekove postojala velika duhovna bliskost ruskog i srpskog naroda, kao i da je svestan da je Srbija u proteklom periodu prolazila kroz mnoge teškoće. Potom nam je poručio da se nada da će se naši odnosi još više razvijati i da će lično dati sve od sebe da tako bude. Između redova nam je u stvari poručio da i od nas samih zavisi koliko ćemo doprineti i da li ćemo dalje jačati i produbljivati veze sa Rusijom. Zanimljivo je da je taj odgovor okačen i na zvaničnom sajtu ruskog predsednika.
Odgovor u stilu jedne njegove ranije opaske da ne mogu Rusi biti veći Srbi od Srba?
- Moglo bi se reći.
Kako je došlo do zajedničkih fotografija?
- Putin je posle predavanja išao u obilazak kampa i razgovarao je sa ljudima koji su bili zaduženi za različite projekte, od obrazovanja do borbe protiv narkomanije. Mi smo stajali po strani jer nismo bili uključeni u konkretne projekte, ali nas je on u jednom momentu prepoznao. I pored dvojice momaka koji su stalno bili pored njega ne dozvoljavajući da mu se iko približi više od par metara, mi smo ga zamolili da se fotografiše sa nama na šta je on rado pristao. Podsetio sam ga koliko Srbi vole Ruse i da je on lično imao priliku da se uveri kada mu je u Beogradu ceo Zvezdin stadion skandirao. On je klimao glavom i uzvraćao: "Spasiba, spasiba."
Kakav je utisak ostavio na vas?
- Da je totalno opušten i prirodan. Došao je u farmerkama i sportskoj majici. Bio je komunikativan, pristupačan, šarmantan, a na drugoj strani videlo se da je mudar i ozbiljan i da kao bivši obaveštajac nije nimalo naivan.