Najveći srpski dobrotvori (2): Sva imovina matici
Doba u kome je rođen Sava Tekelija obeleženo je sudarima tri carevine, Otomanske, Habsburške i Rusije nad zemljama srpskog naroda. Matica Srbija je već četvrti vek roptala pod turskom vlašću, potomci velikih seoba živeli su u Ugarskoj, zadojeni nacionalnim romantizmom, ali i realizmom svakodnevnog života u tuđoj zemlji, koji im je govorio da jedini mogući opstanak Srba leži u obrazovanju i kulturnom napretku.
Ruska carevina se posmatrala kao Pijemont svih Slovena, koji nikad nije ostvaren, ali se to tada još nije znalo, pa je ona svojom politikom i interesima uticala, ne baš povoljno, na život Srba pod bečkom krunom.
PROTIVNIK VUKA
Komešanje probuđenih naroda Austrougarske carevine, odjek industrijskog kapitalizma sa zapada Evrope, i još feudalna tradicija Balkana sukobljavali su se na tlu kojem je pripadao tadašnji "veliki Banat", a u njemu dobrostojeća srpska porodica Popović-Tekeli. U gradu Aradu, u današnjoj Rumuniji, 1761. godine rođen je Sava. Potomak ratnika koji su u austrijsko-turskim ratovima dobili plemićku titulu, bio je sasvim drugačijeg kova. Miroljubiv, dobar trgovac i domaćin, stekao je dobro vaspitanje i obrazovanje, što je pomoglo njegovoj prirodnoj umešnosti u vođenju ogromnog porodičnog imanja u Aradu i okolnih spahiluka.
Čak je i veliki park u središtu rumunske varoši bio vlasništvo ugledne srpske porodice. Tako je Sava Tekelija postao najbogatiji Srbin svog vremena. Bio je i svestrana ličnost. Pravi poliglota, flautista, pa i književnik. Za sobom je ostavio "Memoare" koji su zanimljivo svedočanstvo doba u kom su nastajali i predstavljaju potvrdu da se autor čitavog života zalagao za bolji položaj Srba u Ugarskoj i njihov prosvetni napredak.
Iako je veoma ličio na pretka Petra Tekeliju, vojnika, ruskog feldmaršala, cenjenog i poštovanog na petrogradskom dvoru, Sava se opredelio za drugačiji život. Prava je diplomirao u Pešti, a posle jedne godine postao je i doktor prava "ne samo ot Srbalja, nego i ot Madžara". Bio je to prvi Srbin sa ovakvom titulom koji nije bio profesor univerziteta. Doktorsku tezu je napisao i odbranio na latinskom jeziku i kasnije ju je objavio kao knjigu. Pošto je završio studije, pridružio se političkim delovanjima prečanskih Srba. Nije mu bila strana zamisao da sebe vidi na čelu oslobođene srpske države, a razmišljao je i o ujedinjenju Južnih Slovena kojima bi bio na čelu. Ali, ti napori nisu urodili željenim plodom. Radosti Tekelija nije imao ni u privatnom životu. U poznom braku sa Amalijom Bezegovom ostao je bez poroda koji bi mu doneo zadovoljstvo porodičnog gnezda i produžio lozu.
Nezadovoljan svojim političkim uticajem povukao se iz ugarske državne službe i okrenuo svom narodu. Počinjao je 19. vek, a sa njim slom Karađorđeve Srbije. Miloš Obrenović se tek pripremao za razbijanje otomanskih okova. Za to vreme, srpska inteligencija je cvetala u austrougarskim zemljama. Pešta i Beč bili su jezgra napretka buduće srpske intelektualne elite. Bogati aradski trgovac našao se u to vreme već u zrelim godinama. Kao prijatelj i pristalica Dositeja Obradovića, shvatio da je obrazovanje mladih generacija pokretač razvoja srpskog društva. Kada je u Pešti 1824. godine osnovana Matica srpska i pokrenut njen Letopis, stvoreno je i prvo pravo središte srpske prosvete i nauke.
Sava Tekelija, tada u 72. godini života, obavestio je Maticu srpsku da prilaže njenom fondu "100 forinti u srebru i 100 forinti u bečkoj valuti". Arhiv ove ustanove u Novom Sadu čuva taj papirić sa porukom drhtavog rukopisa darodavca o tome da će "svakog narednog leta još toliko priložiti". Međutim, Sava Tekelija je učinio nešto još veće. Odlučuje se na najvažniji poduhvat za mlado srpsko prosvetiteljstvo. "Iz jedne jedine ljubovi milome mi rodu", kako je govorio, on je 1838. godine za 50.000 forinti kupio trošnu, ali veliku kuću nadomak srpske crkve u Pešti, u ulici Velikog krsta broj 276.
Kuću je dao Matici srpskoj "na sohranjenije, soderžanije i nadsmotrenije", dakle, na čuvanje, održavanje i nadzor. Od nje je zauzvrat tražio samo jedno, da se ne prikloni novotarijama u jeziku i književnosti, posebno onim vezanim za reforme Vuka Stefanovića Karadžića! Međutim, i pored neslaganja Tekelija je izdvajao novac i za Vukove izdavačke poduhvate.
Studentski otacPitomcima Tekelijanuma je bio obezbeđen stan i ogrev, čak i posluga, po tri funte lojanih sveća za semestar i po stotinu forinti za hranu i univerzitetske takse. Nadzor nad učenicima obavljao lično Tekelija. Vodio je brigu o svakom pitomcu, kupovao neophodne stvari, a neki tvrde da je svojeručno punio slamarice i uveče zaključavao kapiju.
Zmaj na čelu zadužbineJedan od nadzornika Tekelijanuma bio je i poznati srpski pesnik Jovan Jovanović Zmaj koji je u to vreme završavao studije medicine. U ovom poznatom stecištu srpske intelektualne elite boravili su, između ostalih, Bogdan Gavrilović, potonji rektor Beogradskog univerziteta i predsednik Srpske kraljevske akademije nauka, Radivoj Kašanin, svetski poznat srpski matematičar, Marko Maletin, urednik Letopisa i sekretar Matice srpske, Veljko Petrović, književnik i predsednik Matice srpske, Lazo Tomanović, publicista i predsednik vlade Crne Gore. U Tekelijanumu je tri godine stanovao Nikola Tesla, kao i pesnik Laza Kostić koji je tekelijancima 1860. godine pomogao da osnuju kulturno društvo Preodnica koje je delovalo sve do 1876. godine. |
Tako je osvanuo Zavod za školovanje srpskih studenata, poznat kao Fondacija Tekelijanum. Nalazio se u neposrednoj blizini Peštanskog univerziteta. U zgradu zadužbine uselila se Matica srpska, a Sava Tekelija je osnovao prvu biblioteku i darovao joj oko 7.000 sopstvenih knjiga. Zahvalna i dirnuta nesebičnim i velikim poklonom, Matica je izabrala Savu Tekeliju za doživotnog predsednika.
Stari Tekelijanum se sastojao od zgrade sa 36.000 knjiga, što je u ono doba predstavljalo ogromnu i neprocenjivu biblioteku. Kasnije je obuhvatao devet kuća u Aradu, jednu zgradu u Pešti i 28 jutara zemlje. Prvih 12 stipendista darodavac je sam izabrao. Ubrzo je Tekelijanum postao stecište intelektualnih snaga, pa su ga savremenici odmila nazivali Panteonom, hramom svih bogova.
U poznim godinama, ali osnažen time što je konačno pronašao smisao svog dugog života i uspešnog rada, energični stari plemić je nabavio za Maticu srpsku i štampariju, pokrenuo izdavanje knjiga i potpomogao mnoge druge poduhvate ove ustanove kulture. Pomagao je i Mađare. Prilične sume poklanjao je i Mađarskoj akademiji nauka, kao i Reformatorskom kolegijumu u Debrecinu.
ROD TEKELIJANACA
Pred kraj života Sava Tekelija je sve što je imao zaveštao srpskom narodu putem Matice Srpske kojoj je ostavio sva imanja, kuće i 150.000 forinti. Plemić, trgovac, pravnik, filantrop, veliki dobrotvor i ktitor umro je 1842. godine ali je njegova zadužbina ostala mesto na kome su se začele brojne duhovne zamisli i poduhvati, pa i ona da peštanska i požunska omladina štampa knjigu svojih stihova. O tome su brinuli Svetozar Miletić i Jovan Đorđević. Pod naslovom Slavjanska knjiga pojavio se 1847. godine pesnički, ali i politički manifest naprednih Srba. Već naredne godine, na temelju ove knjige, osmorica uglednih "tekelijanaca" opredelila su peštansko-budimsku omladinu za ideje Vuka Karadžića.
