Vojvođanske dvorce nema ko da spase
Više od 80 dvoraca propada po Vojvodini zbog nerešene denacionalizacije. Potomci vlasnika su zainteresovani za njihovu restauraciju, ali ne žele da ulažu u nešto što nije njihovo.
Nikola Tanurdžić, predsednik Udruženja za povraćaj nacionalizovane imovine u Vojvodini, kaže da mnogi dvorci koji su odražavali sjaj nekadašnje zemljoposedničke Vojvodine, danas propadaju, a da bi se to zaustavilo potrebno je vratiti imovinu starim vlasnicima.
"Po proceni, 95 odsto imovine bi mogla da se vrati u naturi, a tamo gde nije moguće, potrebno je da se stari vlasnici novčano obeštete. Naša država ima obavezu da vrati imovinu jer je to jedan od uslova za ulazak u Evropsku Uniju", dodaje Tanurdžić.
Obnova dvoraca je moguća samo uz punu podršku starih vlasnika koji opet ne žele da ulažu zato što nije zakonski omogućeno. Vlasnici bi mogli da dobiju dvorce na korišćenje kao što je dobila porodica Karađorđević.
"Svaka porodica bi morala da napravi projekat za obnovu i to bi trebalo da se obavi u saradnji sa turističkim organizacijama. Kada bi to bilo naše vlasništvo, mi bismo imali interes da ulažemo i onda bismo postali poreski obveznici koji bi državi plaćali porez", objašnjava Tanurdžić.
U sekretarijatu za privredu kažu da pokrajina ne može da obnovi dvorce zato što se ne zna ko je pravi titular.
"Zbog nebrige, dvorci su vremenom izgubili autentičnost, iako su proglašeni za spomenike kulture od izuzetnog značaja", kaže Erne Varnju, pomoćnik pokrajinskog sekretara za privredu.
