Dražine stvari ostaju u BIA
Tri para naočara, dva pištolja, geografska karta, olovke i nalivpera, beležnica, dvogled i muštikla, koji su zaplenjeni prilikom zarobljavanja generala Dragoljuba Draže Mihailovića, u martu 1946, ostaće do daljeg u vitrinama BIA na Banjici. Kako saznaju "Novosti" u vrhu srpske bezbednosti, zasad ne postoji pravni osnov da se te stvari ustupe Vojnom muzeju.
Tako će odluka o zahtevu koji je Asocijacija za negovanje tekovina Ravnogorskog pokreta uputila novom direktoru BIA Nebojši Rodiću, da se lične stvari komandanta Jugoslovenske vojske u otadžbini izlože u muzeju, sačekati kraj postupka đeneralove rehabilitacije koji se vodi pred Višim sudom u Beogradu.
Predsednik Asocijacije Aleksandar Čotrić kaže da je nelogično da te stvari državna bezbednost i dalje drži "kao ratni plen narodnog neprijatelja". On podseća na to da su one već jednom, u čast Dana pobede nad fašizmom, u maju 2010, bile izložene u Vojnom muzeju na Kalemegdanu.
- Tada sam razgovarao sa upravom Muzeja i oni su bili zainteresovani da ovi predmeti postanu deo njihove stalne postavke, ali su morali da ih vrate - kaže Čotrić.
Prema njegovim rečima, deo predmeta izložen je u holu BIA, gde mogu da ih razgledaju samo zaposleni i retki posetioci, ali takođe sumnja da je deo dokumenata i dalje pohranjen u depoima BIA.
Dosijei i dalje zatvoreni
Kao što će na nivou predloga ostati ideja da se đeneralove stvari presele na Kalemegdan, tako će za sada na nivou predloga ostati i inicijativa SPO da se otvore tajni dosijei. Kako nam je potvrdio Alekdsandar Jugović, šef poslaničkog kluba ove stranke, sa novim vlastima još nije bilo nikakvih razgovora na tu temu:
|
- Pošto je prošlo pola veka, i oni bi morali da budu ustupljeni na uvid javnosti. Iako Mihailović nije formalno rehabilitovan, izjednačavanjem partizanskog i Ravnogorskog pokreta, 2005. godine, to se faktički desilo - smatra Čotrić.
U BIA, ipak, tvrde da su jedine Dražine stvari one u vitrinama, i kažu da u depou više nema ničega. Sve je predato Komisiji za ispitivanje okolnosti pod kojima je Mihailović ubijen.
- U pitanju je materijal o Dražinom hapšenju, na nekoliko stotina strana, ne naročito dragocen za istoriografiju, s obzirom da nema ničega o suđenju i likvidaciji. To je sad u Arhivu Srbije - kaže Srđan Cvetković, sekretar državne Komisije za otkrivanje tajnih masovnih grobnica streljanih posle 1944. On dodaje da je ono što je ostalo u vitrinama na Banjici maltene jedino što je "preteklo" posle đenerala. Nešto malo ličnih stvari ima još ćerka Gordana, kod koje je čuveni orden koji je Mihailoviću posthumno dodelio američki predsednik Truman.
I u Vojnom muzeju se slažu da bi Dražini lični predmeti bili "suvo blago za muzej", i veruju da im je tu i mesto, baš kao i stvarima Josipa Broza ili vojvode Putnika. Nezvanično kažu da bi za njih, ako bi ih dobili, odvojili vitrinu baš nasuprot Titovih stvari.
