Zašto Beograd smrdi?
Proteklih desetak dana miris stajskog đubriva oseća se širom Beograda. Mirisi su prirodnog porekla, od stajskog đubriva i sušom izazvanog povlačenja reke.
Prema rečima sugrađana sa Karaburme, Novog Beograda i Zemuna, ali i iz užeg centra grada, nakratko "ne može da se diše". Iz Gradskog zavoda za javno zdravlje poručuju da miris nije opasan za zdravlje.
U Sekretarijatu za zaštitu životne sredine kažu da su žalbe građana počele da pristižu od 23.jula. Tada su na teren izašli inspektori, a za njima i prve mobilne ekotoksikološke jedinice. Vazduh je uzet za merenja na desetak mesta na Novom Beogradu i Zemunu (Altina, zapadna kapija, centar Zemuna, Bežanijska kosa...). Rezultati su pokazali da nema nikakvog zagađenja.
Po pravcu vetrova pokušali smo da konstruišemo iz kog smera dolazi neprijatan miris. Prema rečima meteorologa Branka Sparavala, prethodnih dana vetar je najviše duvao iz pravca severozapada, mada se u nedelju, kada se najjače osećalo, vetar kretao u smeru jugoistoka. U četvrtak je bio promenljivog pravca, pa je svaka teorija pala u vodu.
"Miris nije štetan, ali zato ugrožava komfor sugrađana. Očigledno je da su mirisi prirodnog porekla, što od stajskog đubriva, što od povlačenja reke, što je prouzrokovala suša", priča Snežana Matić Besarabić iz Zavoda za javno zdravlje.
Prema njenim rečima, Beograd nema teške industrije, pa ne postoji bojazan od hemijskog zagađenja zemljišta i stanovništva.
"Obavljamo redovna merenja, a u Galenici imamo stanicu, koja nas najpreciznije obaveštava. Nema razloga panici, jer sigurno nema nikakvih toksičnih materija", zaključuje Matić Besarabićeva.
Poreklo neprijatnog mirisa treba potražiti u obodnim delovima prestonice (Surčin, Batajnica...). Uglavnom dolazi sa poljoprivrednih površina, jer je poznato da stajsko đubrivo dobro "obogati zemlju" i poveća prinose. U Sekretarijatu za zaštitu životne sredine savetuju poljoprivrednike da odmah po đubrenju njive zaoru i da se jame redovno prazne.