U Žilivodama su ubili istinu
Euleks će danas zatvoriti pretrage na lokaciji Žilivode kod Obilića bez rezultata. Porodicama koje su gajile poslednje nadu da će sahraniti svoje najmilije saopštiće da nisu uspeli da pronađu posmrtne ostatke 26 nestalih Srba, među kojima i devet rudara kopa Belaćevac, za koje se sumnjalo da se nalaze na toj lokaciji. Ovo je ponižavanje, ocenjuje predsednik Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih sa Kosova i Metohije Milorad Trifunović.
Igre oko prištinske mrtvačnice
|
Istraga se posle pet godina obustavlja?
- Uz prisustvo predstavnika beogradske i prištinske komisije za nestala lica danas će Euleks zatvoriti pretragu na toj lokaciji. Pet godina su nas ubeđivali da se tu nalaze tela nestalih Srba, iako smo mi verovali da su naši najmiliji žrtve trgovine organima. U poslednjih par godina pretraživanje je nekoliko puta prekidano, te zbog lošeg vremena, te zbog obrušavanja terena, a onda je izbio veliki požar koji tri dana niko nije gasio i čiji se uzrok još ne zna. Od te paljevine je sve izgorelo, i Euleks je rekao da je šteta ogromna. A, onda su odjednom sve to za čas raščistili i zaključili da tu nema ništa?! Prosto, ne mogu da verujem da toliko sredstava, godina rada i truda uzalud. Strašno sam razočaran! Ne mogu da verujem da odustaju!
Da li vam je Alan Robinson iz Odeljenja za sudsku medicinu u Euleksu objasnio odakle sada odluka o zatvaranju istrage?
- Nisam imao prilike da ga pitam, ali ću to svakako učiniti. Jedno pričaju, drugo rade, a treće je istina. U čitavoj priči još jedna je enigma zašto je gospodin Robinson već sutradan posle požara otišao na godišnji odmor. To me podseća na slučaj kada je bivši šef Kancelarije za nestale osobe i forenziku Unmika Hoze Pablo Barajbar jednostavno nestao sa Kosova, a onda se posle nekoliko godina javio i rekao da zna za "žutu kuću" i da je bio na toj lokaciji. Alan Robinson nas je pet godina držao u ubeđenju da u kopu Žilivode ima srpskih žrtava.
Porodice nisu zadovoljne kako sveukupno traje traganje za nestalima?
- To kako se ponašaju je neozbiljno i neodgovorno i ponižavajući čin prema svim porodicama koje tragaju za svojim najmilijima. Možete li zamisliti kako nas posle svih tih godina čekanja, sada pogađa? Kako izgleda da kada se psihički spremate na to da ćete naći svog brata, oca, sina, a onda odjednom neko kaže da ih nema? Prolazimo kroz agoniju! Nada umire poslednja, i neki i veruju da su njihovi najmiliji živi, da su negde zatočeni, spremni da poveruju u sve i svašta, samo da ih nađu.
